NEOBIČAN NAČIN ZA PRIKUPLJANJE SMEĆA U TURSKOJ: Magarci skupljaju otpad i slušaju Betovena

Komunalni radnici vode ih uskim i vijugavim ulicama grada podignutog na steni koja se nadvija nad drevnu Mesopotamiju - današnju Siriju, Irak i Iran. Životinje navikle na težak rad nose rezervoare za otpad.

- Koristimo ih za čišćenje grada već vekovima. Jedino oni mogu da se kreću ovim uskim ulicama - kaže Kadri Toparli, jedan od čistača staroga grada. - U protivnom, bilo bi nemoguće obavljati ovaj posao.

Gadar, Čefo i Bozo, odnosno Surovi, Blagi i Bledi, među četrdesetak su magaraca, "opštinskih službenika", koji su imena dobili po svojim osobinama.

Rade kao i mi, osam sati dnevno sa pauzom posle četiri sata rada. Uveče se oporavljaju od dugog dana i penjanja po barem 150 stubova, magarci se uz muziku opuštaju u svojim štalama, gde se o njima brinu veterinari.

Srećniji posle muzike

- Svake večeri im dva sata puštamo klasičnu ili tradicionalnu muziku - kaže Toparli.

- Vidimo da su srećniji kada čuju Betovena.

Na početku 20. veka, kad je u Mardinu živelo svega 20.000 ljudi, magarci su prenosili pepeo nastao sagorevanjem u pećima na drva i ugalj. Samo stari grad danas ima 60.000 stanovnika koji svaki dan proizvedu gotovo deset tona otpada.

- Imamo mala vozila koja zovemo "taksi za smeće". Koristimo i njih, ali nisu efikasni kao magarci - kaže Abdulkadir Tutasi, načelnik starog grada.

U turskom društvu poslednjih godina raste osetljivost prema dobrobiti životinja, pa nastoje da smanje zavisnost od rada magaraca.

Zabranjene konjske zaprege

Istanbul je zabranio konjske zaprege na Prinčevskim ostrvima na ulazu u Bosfor. Umesto turističkih kočija koje su vukli konji uvedena su električna vozila. Kako bi se odbranile od mogućih kritika, mardinske vlasti sarađuju sa udruženjima za prava životinja u nadgledanju magarećih radnih uslova.

- Oni su veoma pametne životinje. Napamet znaju područja za koja su zaduženi. Često ih uopšte ne moramo voditi nazad do štala - kaže Toparli.

Magarce zapošljavaju kad navrše šest godina, a u penziju ih šalju kad napune 14 ili 15. Magarcu se pritom na posebnoj svečanosti daje tanjir lubenice, pošto se torta smatra suviše nezdravom.

Svoje zlatne godine magarci provode u lokalnom skloništu za životinje i uživaju u zasluženom odmoru. Grad Mardin poslužio je kao primer još nekim evropskim gradovima, naročito u Francuskoj i Italiji, gde su magarce koristili za komunalne usluge u zonama do kojih automobili teško dopiru.