PASOŠ OD IMIGRACIJE PRAVI NEMCE: Milovan Božović, ambasador u penziji, o dvojnom državljanstvu

Ivana Stanojević

31. 10. 2021. u 13:40

DVOJNO državljanstvo Berlin razmatra sa ciljem podsticanja imigracije, koja je kontrolisana i regulisana zakonom.

Foto: N. Skenderija

Odobravanje još jednog, pored nemačkog pasoša, koje se najavljuje, uticaće svakako na Srbe koji su se u ovu zemlju doselili tokom devedesetih godina ili kasnije. Njih, međutim, nema toliko mnogo, kao što ima građana Rusije i Kazahstana, oko milion i po, ili Poljske, Irana i Avganistana, više od milion ukupno, pa će ova novina njima još više značiti.

Ovo, u intervjuu za "Novosti", ističe Milovan Božinović, ambasador u penziji, koji je osam godina obavljao dužnost diplomatskog predstavnika u Nemačkoj i Austriji. Naš sagovornik dodaje da će se pitanje statusa izbeglica pristiglih poslednjih pet godina, kad je reč o državljanstvu, tek otvoriti. Političari tri stranke koje ovih dana nastoje da formiraju vladajuću koaliciju posle federalnih izbora u Nemačkoj, socijaldemokrate, liberali i Zeleni, poručuju da je dvostruko državljanstvo skoro, pa gotova stvar.

Foto: N. Skenderija

Koliko dugo se već zvanični Berlin "nosi" sa ovom temom?

- Pravo stranaca na dvostruko državljanstvo već je decenijama kontroverzno pitanje nemačke politike, što ne treba da čudi, budući da u Nemačkoj danas oko deset miliona građana ima strane korene. Sa dolaskom oko milion i po Sirijaca i izbeglica iz drugih zemalja, tokom poslednje tri-četiri godine, to je pitanje zaoštreno. Što se građana našeg porekla tiče, valja primetiti da nekadašnji "radnik na privremenom radu" više nije politički relevantna tema nemačke politike. Oni su oduvek važili kao grupacija koja se lako i nekonfliktno integrisala u nemačko društvo i većina, posebno druga i treća generacija, i danas jesu nemački državljani.

Da li, po vašem mišljenju, Nemci Srbiji "otimaju" kadrove i tako štete domaćem tržištu?

- Fenomen "odlaska na rad u Nemačku" je danas jednako aktuelan, ako ne i aktuelniji, nego šezdesetih i sedamdesetih godina. Razlika je u tome što je ranije odlazila takozvana fizička radna snaga, dakle manje kvalifikovani radnici, a danas je to pretežno srednje i visokokvalifikovana mlađa generacija. I dok je raniji egzodus rasteretio naše tadašnje tržište rada, smanjio konfliktni potencijal društva i decenijama, pa i danas, dopremao značajna devizna sredstva, ovo sadašnje iseljavanje bi moglo imati, vremenom, sve negativnije posledice.

Na kakve posledice mislite?

- Nije problem u asimilaciji i gubitku identiteta - te pojave su danas izgubile nekadašnju dramatiku - već u oticanju najvažnijeg razvojnog resursa danas, a to su znanje i stručnost po najvišim standardima. A upravo to traže sve razvijene zemlje i ne biraju sredstva da postignu taj cilj.

Šta čeka Evropu i posebno naš region sa "semafor koalicijom"? Da li će nas približiti EU ili udaljiti od nje?

- Zeleni, kojima će najverovatnije pripasti resor spoljnih poslova, uneće određene promene u nemačku spoljnu politiku, verovatno više po stilu, nego po suštini. Mi ćemo se, imajući u vidu aktuelne prilike, najverovatnije susresti sa pojačanim izazovima. Zeleni imaju jedno napadno rusofobno držanje i svako ko nema distancu prema Rusiji - a sve više i prema Kini - već zbog toga je stalno na "tapetu". U svim za nas ključnim temama, kao što su Kosovo i Metohija, BiH, oni nam, u najmanju ruku, nisu istomišljenici.

Ulazak Zelenih u nemačku vladu doneće novine, pozitivne ili negativne?

- Iz svog iskustva, kao tadašnji ambasador u Nemačkoj, napomenuo bih da je premijer Zoran Đinđić bio u dobrim odnosima sa većinom članova nemačke vlade - sa kancelarom Gerhardom Šrederom čak u prijateljskim - dok su odnosi sa Zelenim odnosno Joškom Fišerom bili vidljivo hladniji i distancirani. I posle Đinđićeve smrti, Fišer je pravio niz "previda", kojih je bilo suviše da bi bili slučajni.

Na koje "omaške" Joške Fišera konkretno mislite?

- Uporno je ponavljao da je "zbog srpske agresije u Bosni i Hercegovini poginulo 300.000 ljudi", uz potpuno ignorisanje naših protesta i tvrdnji da je to i politička i faktografska besmislica. Vrlo dugo je propovedao laž da je do pogroma Srba 2004. došlo nakon što su Srbi "naterali dvoje albanske dece da se udave u reci". Na sednici Saveta bezbednosti OUN, nakon ubistva dvoje srpske dece na Bistrici, tražio je da u izjavu SB uđe da su "poginula dva srpska i dva albanska deteta"...Preporučio bih domaćoj vlasti da bude pripravna na ovakve "gafove", ali i da se, koliko je moguće u datim uslovima, zadrži naš životno važan pravac stabilnih odnosa sa Nemačkom.

Foto: Arhiva

Francuska primer za opomenu

Koliko je razmatranje dvojnog državljanstva vezano za činjenicu da je Nemačka upućena na stranu radnu snagu?

- Nemačka će još dugo, sigurno duže od decenije, biti upućena na radnu snagu kroz useljavanje i zato je pitanje njene integracije u društvo od ogromnog značaja. Savremena Francuska, sa pet miliona nedovoljno integrisanih Arapa, primer je za opomenu.

Dvostruko državljanstvo upravo jeste način da Berlin uskladi te dve strane "medalje", da je neophodan uvoz radnika i da svi oni, bez izuzetka, treba da budu u potpunosti integrisani u nemačko društvo.

Namera da sustignu konkurente

Kako ocenjujete "modernizaciju Nemačke" koju najavljuju Zeleni, koja obuhvata i legalizaciju kanabisa?

- "Modernizacija Nemačke" je borbeni poklič kojim je takozvana semafor koalicija pobedila. Obrisi te politike su dati - investiranje u nauku i istraživanje da bi Nemačka sustigla konkurente. Zapravo, najviše se misli na Kinu, ali i na odupiranje američkom monopolu u informatičkoj oblasti. Legalizacija kanabisa je marginalno pitanje i više je ostatak preokupacija Zelenih sa njihovih političkih početaka osamdesetih godina. Ovaj, za nemačke prilike nestandardan rečnik buduće koalicije, nailazi na dobar prijem u mlađem biračkom telu i posledica je zasićenosti politikom čiji je simbol Merkelova.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pogledajte više