KLIMA KAO POLITIČKO ORUŽJE? Ključna odeljenja Stejt departmenta o novim opasnostima po nacionalnu bezbednost najmoćnije države

Dragan Vujičić

24. 10. 2021. u 09:23

UOČI velikog novembarskog klimatskog samita u Glazgovu, u prošli četvrtak nekoliko američkih saveznih agencija, svaka na svom sajtu, objavila je četiri nove analize o uticaju klimatskih promena na nacionalnu bezbednost Amerike. Ključni dokument koji percipira budućnost planete je izveštaj Bele kuće o klimatskim promenama i migracijama, a glavna novina je uvođenje u vokabular termina "klimatski migranti".

Foto AP

Navodi se kako pojedinci koji se pozivaju na promenu klimatskih uslova "mogu u ograničenim slučajevima imati validne zahteve za status 'izbeglica' u SAD".

U izveštaju Bele kuće piše da državljanima stranih zemalja može biti dodeljen status privremeno zaštićenog lica na osnovu "faktora povezanih sa klimom". Takođe se preporučuje Kongresu da razmotri ublažavanje zahteva za status privremenih klimatskih migranata kako bi im se olakšao stalni status.

Pored toga, preporučuje se da Sjedinjene Države povećaju finansijska izdvajanja u vezi sa klimatskim migracijama kroz finansiranje koje bi išlo preko USAID i UN.

Ovako široko definisan pojam "klimatskih migranata" iz Vašingtona naravno otvara mogućnost zloupotreba raznih vrsta, ukazuju američki mediji. "Naoružavanje" ljudske nesreće u najsiromašnijim regionima sveta samo je vrh ledenog brega potencijalnih zloupotreba i već viđenog socijalnog inženjeringa, upozorava se u reakcijama.

Američki "Epoh tajms" piše da izveštaj dolazi kada Savet za nacionalnu bezbednost stvara novu međuagencijsku radnu grupu fokusiranu na vezu između klimatskih promena i migracija.

- S obzirom na to da će vremenski ekstremi izazvani klimom postati ozbiljniji na neočekivane načine, ova radna grupa će se baviti razvojem dugoročnih strategija u skladu sa evoluirajućim naučnim razumevanjem uticaja na klimu, poput onih saopštenih putem Međuvladinog panela o klimatskim promenama i Nacionalnu procenu klime SAD - prenose novine sadržaj centralnog izveštaja Bele kuće.

Tri druga izveštaja koji prate izvršne naredbe predsednika Bajdena o klimatskim promenama, dolaze iz Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe, zatim iz Ministarstva odbrane, koje je objavilo neklasifikovanu verziju svoje "Analize klimatskog rizika" i Ministarstva za unutrašnju bezbednost koje je "publikovalo" Strateški okvir za rešavanje klimatskih promena.

Predstavljajući konsenzus svih sedamnaest obaveštajnih agencija SAD, direktor obaveštajne zajednice Avril Hajns navodi "da će klimatske promene rezultirati ishodima koji ugrožavaju interese nacionalne bebednosti SAD".

Američki obaveštajci predviđaju jačanje sukoba u svetu vezanih za vodu, podsticanje prekograničnih migracija i podsticanje konkurencije za utakmicu u nabavci kritičnih minerala sa Kinom.

Kina i Indija će igrati ključnu ulogu u određivanju putanje porasta temperature, navodi se u izveštaju prvog obaveštajca Stejt departmenta Hajnsove.

Takođe se kaže da bi mogući "geoinženjering velikih razmera", kako bi se "zamračila planeta" i izazvalo globalno hlađenje ili prodori u nuklearnoj fuziji, mogao da promeni tokove "viđenih" klimatskih promena.

Ministarstva odbrane je objavilo "neklasifikovanu verziju" Analize klimatskog rizika. U papiru su izostavljene analize klimatskih događanja u regionima gde se obavljaju globalne operacije Ministarstva odbrane. To bi moglo da znači da se Ministarstvo odbrane u svojim procenama bavilo samo projektovanim protivnicima američke nacionalne bezbednosti.

PREDVIĐENA I PRESELjENjA?

Ministarstvo za unutrašnju bezbednost objavilo je "Strateški okvir za rešavanje klimatskih promena", gde je procenilo da je najveća opasnost po Amerikance priliv migracija preko granice između SAD i Meksika i egzistencijalne pretnje izazvane klimom za arktičke zajednice i kulturu domorodaca Aljaske. To zahteva "proaktivne akcije" za upravljanje budućim graničnim krizama i potencijalnim preseljenjem interno raseljenog stanovništva, navodi se.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pogledajte više