SEDAM PREPREKA PRED "SEVERNIM TOKOM 2": Glavni problem što vlasnik ne može da bude i operator

Novosti onlajn

18. 08. 2021. u 20:22

NOVINARKA nemačkog lista "Handelsblat" Eva Fišer nabrojala je sedam glavnih poteškoća koji stoje pred realizacijom projekta "Severni tok 2".

Foto MK. RU

NAJVEĆI PROBLEM za "Severni tok 2" je gasna direktiva EU, navodi se u članku. Problem za projekat može postati klauzula u dokumentu po kojoj vlasnik bilo kojeg gasovoda ne može istovremeno da bude i njegov operator, što se direktno tiče "Gasproma".

DRUGI PROBLEM je otpor Poljske i baltičkih država izgradnji gasovoda.

-Poljska – jedna od najvećih protivnika gasovoda, kao i baltičke države i Slovaci. Ona koristi geopolitičke argumente: navodno, EU će se naći u energetskoj zavisnosti od Rusije što će dovesti u opasnost bezbednost unije, piše Fišerova.

TREĆA POTEŠKOĆA: većina poslanika Evropskog parlamenta ne podržava "Severni tok 2".

ČETVRTA PREPREKA – nemačka partija "zelenih". Ako nakon septembarskih izbora za bundestag predstavnici ove partije uđu u koalicionu vladu, novi kabinet ministara neće kao dosad tako zdušno podržavati ovaj projekat.

Foto MK. RU

PETA PREPREKA: još jedna prepreka na putu završetka projekta može postati novi savetnik američkog državnog sekretara za energetsku bezbednost Amos Hohštejn. On ima zadatak da svede na minimum geopolitičke rizike "Severnog toka 2".

ŠESTA PREPREKA su udruženja za zaštitu životne sredine Nemačke koja su podnela tužbu protiv gasovoda. Ekolozi pokušavaju da uz pomoć pravnih instrumenata zaustave izgradnju cevovoda u morskom delu Baltičkog mora, argumentujući to klimatskim promenama.

POSLEDNjA PREPREKA – političari same EU u oblasti zaštite životne sredine, zaključila je Fišerova.

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.

Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.

rs.sputniknews.com

Pogledajte više