KIJEV NASTAVLJA BORBU PROTIV "SEVERNOG TOKA 2": Novi plan - savezništvo s Berlinom i zeleni vodonik

Novosti onlajn

28. 07. 2021. u 19:48

UKRAJINA se i dalje bavi pitanjem šta činiti posle puštanja u rad gasovoda „Severni tok 2“, a najnovija ideja Kijeva je da postane najbliži energetski saveznik Nemačke uz nadu da će ruski gas izgubiti na značaju u budućnosti, piše nemački „Velt“.

Foto AP

Prema rečima rukovodioca „Ukrajinskog saveta za zeleni vodonik “ Aleksandra Repkina Kijev namerava da podigne više vetroparkova, pri čemu će se struja koja se dobije od njih koristiti za elektrolizu vode i dobijanje „zelenog“ vodonika.

- Naš potencijal u sferi vodonika je ogroman. Ukrajina, posle Velike Britanije, poseduje najveći potencijal u oblasti vetroenergetike - rekao je Repkin.
Kako je dodao, taj izvor energije omogućiće zadovoljavanje domaćih potreba što će zemlju učiniti manje zavisnom od ruskog gasa.

- Činjenica da će ‘Severni tok 2’ biti završen je poraz za Ukrajinu. Ali, zemlja je odlučna da dobije od Rusije veliku energetsku igru u drugom poluvremenu - navodi Repkin.

Nemačkoj je potreban zeleni vodonik ali nije ga tako lako naći. Počinje ozbiljna borba za tu sirovinu, zaključuje on.

Podsetimo, Nemačka i SAD su nedavno sklopile sporazum o „Severnom toku 2“, u kome se govori o merama podrške Ukrajini, evropskoj energetskoj bezbednosti i zajedničkim ciljevima za zaštitu klime.

Formulisano je i nekoliko uslova za rad „Severnog toka 2“. Između ostalog, SAD i Nemačka su izjavile da će u interesu Kijeva i Evrope produžiti tranzit ruskog gasa preko Ukrajine posle 2024. godine. Berlin se obavezao da će iskoristiti sva sredstva uticaja kako bi sporazum između Rusije i Ukrajine o tranzitu gasa bio prolongiran.

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.

(Sputnjik)

Pogledajte više