SERIJA ZLODELA “SLAVONSKOG JASTREBA”: Sudovi nisu doneli pravdu za sve srpske žrtve Tomislava Merčepa

Novosti online 17. 11. 2020. u 13:50

Iako se zna da su "merčepovci" devedesetih godina prošlog veka usmrtili pedesetak srpskih civila u Zagrebu i Pakracu, Tomislav Merčep je seo na optuženičku klupu tek posle mnogih intervencija iz međunarodnih krugova da mu se sudi. Na kraju ga sud nije osudio zbog počinjenih zločina u Pakračkoj poljani i na zagrebačkom Velesajmu i Sljemenu, već je u obrazloženju presude samo pisalo "da nije sprečio te zločine".

Tomislav Merčep / Foto AP

Sve vreme na suđenju Merčep je dokazivao da nije kriv i da nije znao što rade pripadnici njegove jedinice. Nikada do kraja nije razjašnjeno kome su pripadali i kako su bili organizovani, a pravdu su izbegli i mnogi koji su počinili strašne zločine, između ostalih i ubistvo porodice Zec u Zagrebu, kada je ubijen Mihajlo Zec, njegova supruga Marija i dvanaestogodišnja ćerka Aleksandra.

Po rečima Save Štrpca, šefa Dokumentacionog centra "Veritas", Merčep je od maja do polovine avgusta 1991. naložio privođenje i likvidaciju 30 vukovarskih Srba.

Merčep je bio gospodar života i smrti u Slavoniji. U Vukovaru od 3. maja do 14. septembra 1991. godine, njegove formacije, uhapsile su više od 100 Srba, koje su potom mučili u podrumu vukovarskog Sekretarijata narodne odbrane, prostorijama kluba dizača tegova i Kajakaškog kluba Dunav.

Odgovornost za smrt 30 Srba snosi Merčep, tvrdo slavonsko krilo HDZ i vođa hrvatskih ultranacionalističkih grupa. Hapšeni su mladi i stari ugledni ljudi. Tela žrtava izranjala su kasnije iz Dunava, neka i na teritoriji Srbije. Ostala beživotna, izmučena tela, spaljivana su, bacana u ribnjake...

"ŽALI" ZBOG GOSPIĆA

DA svi tragovi zločina nad Srbima u Hrvatskoj vode ka Merčepu, nije u posleratnim godinama prećutkivao ni sam "slavonski jastreb". Kada je osnovao Hrvatsku pučku stranku, na pitanje novinara "da li je istina da je u Gospiću poubijao sve Srbe", Merčep je odgovorio:

- Nažalost, to nije istina.

Odlukom da Tomislava Merčepa 13. avgusta 1991. godine iz Vukovara prekomanduje u Zagreb, hrvatski predsednik dr Franjo Tuđman iznenadio je većinu svojih najbližih saradnika. Sve izuzev Josipa Manolića, na čiji predlog je dotadašnji “bog i batina” za srpske civile u Vukovaru postavljen na čelo Jedinice za posebne namene MUP-a Republike Hrvatske.

U ovu paravojnu formaciju Merčep je uključio deo svojih vukovarskih saboraca i grupu novih ljudi, koji su zatim u ostalim delovima Hrvatske nastavili da čine zločine nad Srbima, prvenstveno u Pakračkoj poljani.

U Pakračkoj poljani Merčep je napravio čitav sistem logora i mesto za likvidaciju civila koji su tu dovođeni, podvrgavani najstrašnijoj torturi, a zatim u još strašnijim mukama likvidirani. Identifikovano je 176 srpskih žrtava u Pakračkoj poljani iz 20 naselja u daruvarskoj, pakračkoj, novskoj, kutinskoj i zagrebačkoj opštini.

Sva ova naselja bila su van područja ratnih sukoba, što ukazuje na to da je Merčepov zadatak bio da ovde još drastičnije nego u Vukovaru nametne Srbima psihozu. Cilj je bio istovetan - etnički očistiti ove delove Hrvatske.

Žrtve su zakopavane u sistem grobnica u koje su zakopavane manje grupe likvidiranih Srba. Prva grobnica, sa 19 tela, otkrivena je u leto 1993. godine. Neočekivano, ekshumacija tela srpskih žrtava, međutim, zaustavljena je već posle iskopavanja prve u nizu srpskih tajnih grobnica.

Merčepova grupa je, po narudžbini, u Zagrebu 7. decembra 1991. godine ubila bračni par Milana i Mariju Zec i njihovu 12-godišnju ćerku Aleksandru, pošto su upali u njihovu kuću, a zatim ih odveli van grada i likvidirali. Zbog toga su na višegodišnje kazne osuđeni pripadnici Merčepove jedinice: Munib Suljić, Siniša Rimac, ali je Merčep ostao nedodirljiv jer je izjava jednog njegovog saborca proglašena nevažećom, pošto je bila data bez prisustva advokata.

DOSIJE

* U VUKOVARU je od 3. maja do 14. septembra 1991. nestalo 100 Srba

* PORODICA Zec ubijena 7. decembar 1991. u Zagrebu

* MARTA 1992. ubijeno je 100 Srba u logoru Pakračka poljana

* HAŠKO tužilaštvo 2006. godine prosledilo Hrvatskoj 14.000 stranica o "slučaju Merčep"

* "AMNESTI internešnal", 8. decembra 2010. godine, kritikovalo Hrvatsku da zaboravlja "slučaj Merčep"

Pogledajte više