HRVATSKI AMBASADORI POSTALI "VEČNI": Svađa u državnom vrhu u Zagrebu između predsednika i premijera izazvala pravu pometnju u diplomatiji

VIŠE od četrdeset hrvatskih ambasadora i generalnih konzula već mesecima, a neki i godi­nama, čekaju rotacije, a Zoran Milanović i An­drej Plenković ne mogu da se dogovore ko će da ih nasledi.

Zoran Milanović i Andrej Plenković, Foto Tanjug/HINA

Premijer je pre više od dve godine poslao svoju listu pred­sedniku, a ovaj ponudio svoje kandidate, i na to­me je ostalo. Činilo se da će ovog leta ipak doći do dogovora, ali od toga ništa. Tako diplomate koje su sada na službi odrađuju drugi mandat, a mnogi su blizu trećeg.

U stalnim svađama dvo­jica najmoćnijih hrvat­skih političara nekako su uspela da se dogovore oko imenovanja u vojsci i obaveštajnim služba­ma, ali diplomatija je ostala na čekanju. Tako Hrvatska već dugo nema ambasadora u Francuskoj i Vatikanu, a za vreme ove vlade imenovan je samo jedan ambasador, Hido Biščević u Beo­gradu. Milanović tvrdi da Plenković želi samo svoje ljude u diplomatiji, iako su većina karijerne diplomate, a svi su njego­vi predlozi o imenova­nju po političkoj liniji odbijeni. Za Plenkovića je bio sporan predlog da ambasador postane istaknuti istoričar Ivo Goldštajn, jer je na svom stolu dok je bio ambasa­dor u Parizu za vreme le­vičarske vlasti "držao Tita".

Plenković uporno tvrdi da šef države šteti ugledu zemlje u svetu zbog navodnog pro­ruskog stava, a hrvatska diplomatija mora po­pravljati utisak posle Milanovićevih izjava.

Primer je Grčka, kada je predsednik posle hap­šenja huligana Dinama optužio grčke vlasti da provode "ratno pravo". Šef diplomatije Gor­dan Grlić Radman tvrdi da hrvatska diplomati­ja sada treba "peglati" štetu koja je počinjena, a Milanović uzvraća da "Radman nije dorastao mestu koje obnaša".

Ako se propusti dogo­vor oko rotacija sada, do promena u hrvatskim diplomatskim misijama neće verovatno doći do leta 2025. godine, kada će se znati rezultati parlamentarnih i pred­sedničkih izbora. Ali, postoji realna moguć­nost da na svojim mesti­ma ostanu i Plenković i Milanović, što bi značilo teoretsku mo­gućnost da i ambasadori ostanu večni. Do tada lista koja je od strane Ministarstva spoljnih poslova poslata u kan­celariju hrvatskog pred­sednika stoji netaknuta, a diplomati u svetu su u neizvesnosti šta će bi­ti sa njima.

Pre nekoliko dana hrvatski ambasadori su se okupili u Zagrebu i glavno je pitanje bilo kada će doći do rotacija. Mnogi to moraju znati i zbog školovanja dece i ličnih stvari, ali od­govor nisu dobili. Samo je još jedanput planuo verbalni obračun Mi­lanovića i Plenkovi­ća, koji su se međusobno optuživali za sadašnje stanje u diplomatiji, nezabeleženo u istoriji hrvatske diplomatije. Sličnog primera do sada nije bilo ni u evropskim državama.

Diplomate

I ANDREJ Plenković i Zoran Milanović su bivše diplomate. Sadašnji premijer je bio čovek "broj 2" u hrvatskoj ambasadi u Parizu, a predsednik je radio u misiji pri NATO u Briselu. Dugo su radili zajedno i u Ministar­stvu spoljnih poslova, ali na sa­dašnjim funkcijama ne mogu da pronađu rešenja za diplomatiju.

Pogledajte više