SRBIMA PRETI GUBITAK PRAVA: Demografska situacija u Hrvatskoj protiv srpskog jezika, pisma i zapošljavanja

J. KERBLER - stalni dopisnik iz Zagreba

17. 01. 2022. u 09:00

KATASTROFALNI rezultati popisa stanovništva u Hrvatskoj koji su pokazali značajno smanjeni broj stanovnika za 9,5 odsto u odnosu na pre 10 godina, znači da će Srbi izgubiti prava iz ustavnog zakona u mestima gde ih više neće biti ni trećina.

Srpski dom u Vukovaru / Foto N. Fifić

Kako sada stoje stvari, Srba ni u Vukovaru nema dovoljno da ubuduće ostvaruju prava iz ustavnog zakona, što znači da su "pali" ispod trećine stanovnika grada. Gradonačelnik Ivan Penava, koji je prednjačio u pritiscima na srpsku zajednicu, prognozira da je Srba u tom gradu između 25 i 28 odsto, u odnosu na 33 odsto koliko ih je bilo pre deset godina kada je urađen poslednji popis.

Iako još nisu objavljeni detaljni rezultati popisa kada je reč o nacionalnoj strukturi, sasvim je jasno da Srba neće biti trećina ni u mestima gde su uvek bili u većini, a to znači da neće moći više da koriste svoje pismo i jezik, kao ni da ostvaruju prava kod zapošljavanja. Prvi rezultati popisa ukazuju da bi to moglo da zadesi Srbe širom Hrvatske, od Slavonije, Like do Banije i Korduna.

Čini se da sada traje drugi egzodus koji proživljavaju Srbi u Hrvatskoj, jer se iseljavaju mladi a ostaju samo starci. Popis pokazuje da je Vukovar izgubio u poslednjih deset godina 4.147 stanovnika, a Glina 2.076. U Kostajnici je čak 30 odsto manje stanovnika u odnosu na prošli popis.

U Dvoru, gde su Srbi činili većinu je katastrofalna situacija jer je grad od 5.570 pao na 3.044 stanovnika. I u Gvozdu je pad stanovnika od 30 odsto, Donjem Lapcu 32 odsto, u Udbini 28 odsto. Pusta su mnoga srpska mesta u Lici, a u Udbini koja je imala 1.874 stanovnika sada živi njih 1.346.

Sada je potpuno jasno da je propao i projekt povratka Srba u Hrvatsku, jer nedostatak posla i stalni pritisci doveli su do toga da ne samo da se Srbi ne mogu da vrate, već da i ono malo preostalih odlazi. Ustavni zakon iz 1991. godine bar je u nekim sredinama omogućio da Srbi učestvuju u vlasti i da imaju ravnopravni položaj da dođu do posla i koriste svoje pismo i jezik, a sada će i to biti dovedeno u pitanje.

Treba podsetiti da je usvajanje ustavnog zakona bio preduslov za Hrvatsku da uđe u Evropsku uniju, iako do sada nije bio u potpunosti poštovan u Vukovaru, ali i mnogim drugim mestima. Ako popis pokaže, u što nema sumnje, da u mnogim mestima Srba više nema ni trećina, biće to novi pritisak na srpsku zajednicu. Kako se iz Hrvatske iseljavaju i Srbi i Hrvati. taj negativni trend svakako će se zadržati, ali sa većim posledicama baš za Srbe.

Očigledno Hrvatskoj nije koristio, bar kada je reč o demografiji ni ulazak u EU, jer je od tada izgubila čak 400.000 stanovnika, a od osamostaljenja 1991. do danas - milion.

"PRISVAJANjE"

HRVATSKA ministarstva kulture i spoljnih poslova pripremaju protest zbog usvajanja Zakona o kulturnom nasleđu u Srbiji. U Hrvatskoj tvrde da se legalizuju nastojanja da se dubrovačka književnost proglasi zajedničkom Srba i Hrvata i da je reč o tome da Srbija želi prisvojiti "prava" na Držića, Gundulića i druge velikane iz tog vremena.

Pogledajte više