Brojni običaji prate Đurđevdan: Narodno verovanje kaže da ovo nikako ne smete zaboraviti da uradite

Ovaj dan, koji se u hrišćanskom kalendaru obeležava 6. maja, u narodnoj svesti predstavlja ključnu tačku preokreta: trenutak kada se zima konačno povlači, a priroda nudi svoju punu snagu i blagodat.

U selima širom regiona, pripreme počinju već u predvečerje praznika. Glavni motiv svih običaja je bilje. Venčići ispleteni od đurđevka i dremovca, koji krase kapije, nisu samo dekoracija; oni su, prema narodnom verovanju, štit koji čuva porodicu od nedaća i doziva berićetnu godinu.

Đurđevdan je praznik nade. Većina rituala, poput umivanja vodom u kojoj je prenoćilo vaskršnje jaje i lekovito bilje, ima za cilj prenošenje životne sile prirode na čoveka. Crvena boja jajeta simbolizuje zdravlje, dok biljke poput zdravca i drena govore same za sebe kroz svoja imena.

Centralni događaj za mlade ostaje Đurđevdanski uranak. Iako su se vremena promenila, običaj da se zora dočeka pored reke ili u šumi opstaje.

Uz pesmu i druženje, čuvaju se fragmenti prošlosti kada je ovaj dan označavao i „hajdučki sastanak“, odnosno vreme kada se odlazilo u goru.

Za domaćine, Đurđevdan je i vreme za postavljanje bogate trpeze, jer je ovo jedna od najčešćih krsnih slava. Bez obzira na to da li se slavi religijski ili kroz narodne svetkovine, Đurđevdan ostaje simbol nepobedive vitalnosti i neraskidive veze čoveka sa zemljom koja ga hrani.

(Tekegraf.rs)

BONUS VIDEO: SNIMCI IZ DRONA: Izraelska vojska objavila video udara na iranske sisteme PVO