NA NJEGOVO IME REGISTROVANO 3.000 VOZILA: Penzioner godinama plaća tuđe kazne zbog - jedne greške

Hakovan mejl pokrenuo niz problema

Kristijan Dere iz mesta Etenis, nedaleko od Le Avra, tvrdi da su njegovi problemi počeli još 2019. godine, kada mu je hakovan imejl nalog. U starim poslovnim porukama nalazila se kopija njegove lične karte koju je ranije slao kao prilog.

Prevaranti su došli do tog dokumenta i počeli da koriste njegov identitet u različitim prevarama – od registracije vozila do poreskih obaveza.

Na njegovo ime registrovano 3.000 vozila

Najveći problem pojavio se u novembru 2024. godine, kada je na njegovo ime osnovana lažna firma pod nazivom „CJM-Automobile“.

Preko te kompanije, kako navodi penzioner, u veoma kratkom roku registrovano je čak 3.000 vozila. Svaki put kada bi neki od tih vozača napravio prekršaj – prošao radar ili nepropisno parkirao – kazna je stizala na njegovu adresu.

Dere kaže da je u jednom trenutku dnevno dobijao između 25 i 40 kazni, a ukupan dug ubrzo je dostigao 180.000 evra.

Blokiran deo penzije

Francuske poreske vlasti pokrenule su postupak prinudne naplate. Penzioner tvrdi da mu je u Sen Etjenu blokirano 2.950 evra, dok mu je u Marselju zamrznut deo penzije. Kako navodi, novac mu se skida sa računa bez prethodne najave, a svakoj instituciji iznova mora da objašnjava da nije odgovoran za prekršaje koji su mu pripisani.

Lokalna žandarmerija u Sen Romen de Kolbosku privremeno je počela da preusmerava kazne stvarnim počiniocima, ali to rešenje nije trajno. Penzioner je podneo krivičnu prijavu i nastavlja pravnu borbu, jer, kako kaže, ne želi da dug jednog dana ostane njegovoj deci.

Slične prevare zabeležene i u Nemačkoj

Ovakav model prevare – krađa identiteta, osnivanje lažne firme i masovna registracija vozila – zabeležen je i u Nemačkoj.

Prema istraživanju kompanije YouGov, svaki deseti korisnik interneta u toj zemlji bio je žrtva krađe identiteta. Stručnjaci veruju da je stvarni broj i veći, jer mnogi tek kasnije saznaju da su prevareni – kada počnu da stižu opomene za dugove, kazne ili sudska obaveštenja.

U Nemačkoj krađa identiteta nije posebno definisana kao zasebno krivično delo, već se najčešće procesuira kroz krivična dela poput prevare ili falsifikovanja dokumenata, za šta je zaprećena kazna zatvora i do deset godina.

Saveti stručnjaka

Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da kopije ličnih dokumenata ne bi trebalo slati nezaštićenom elektronskom poštom.

Preporučuje se i redovna kontrola bankovnih računa i kreditnih podataka, kao i brzo reagovanje u slučaju sumnje na zloupotrebu identiteta. Jer, kako pokazuje ovaj slučaj, kada prevaranti jednom dođu do ličnih podataka, posledice za žrtvu mogu trajati godinama.

(Kamatica)

BONUS VIDEO:

Zašto Toma Fila ne vozi automobil?