PROBUDIO SE "VULKAN SUDNJEG DANA": Poslednji put je ubio na hiljade ljudi

Istraživači su detektovali porast temperature, pojavu mehurića gasa i neobične sumporne formacije unutar meksičkog vulkana El Čičon, poznatog i kao Čičonal.

Ove promene zabeležili su naučnici sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM) tokom monitoringa sprovedenog između juna i decembra 2025. godine.

Vulkan je poslednji put eruptirao 1982. godine, kada je poginulo najmanje 2.000 ljudi u jednoj od najsmrtonosnijih vulkanskih katastrofa u istoriji Meksika.

Naučnici su uočili povišenu toplotu, promene u hemijskom sastavu jezera u krateru, kao i emisije gasova, uključujući sumporovodonik i ugljen-dioksid, koji u visokim koncentracijama mogu biti opasni.

Unutar kratera su takođe dokumentovane neobične šuplje sumporne sfere koje se formiraju u bazenima tečnog sumpora.

Uprkos dramatičnim znacima, stručnjaci navode da trenutno nema dokaza o kretanju magme ispod vulkana. Istraživači ističu da je aktivnost verovatno hidrotermalna i da ne ukazuje na skoru erupciju.

Nova otkrića potiču iz detaljnog terenskog rada i daljinskog monitoringa koje je sproveo Institut za geofiziku UNAM-a, koji već godinama proučava unutrašnju dinamiku Čičonala.

Tokom nedavnih inspekcija, naučnici su izvestili da je jezero u krateru, koje je inače zeleno i pod dominacijom algi, poprimilo sivkastu boju, što ukazuje na povišene nivoe sulfata i silicijuma u vodi.

Termalna merenja pokazala su da su temperature na dnu jezera i na okolnom dnu kratera porasle iznad uobičajenih pozadinskih vrednosti.

Tim je takođe dokumentovao promenljive koncentracije hlorida i promene u interakciji gasova i vode, što su znaci da vrele tečnosti cirkulišu ispod površine, preneo je Green Matters.

Uzorci gasova pokazali su da se sumporovodonik (H₂S) i ugljen-dioksid (CO₂) koji se akumuliraju u blizini kratera, gasovi koji mogu predstavljati rizik za ljude i životinje ako se nagomilaju u zatvorenim ili nisko ležećim područjima.

Međutim, naučnici su naglasili da su ovakve emisije uobičajene u aktivnim hidrotermalnim sistemima i da ne moraju nužno da signaliziraju erupciju.

Vulkanolog dr Patrisija Hakome Pas sa UNAM-a objasnila je da je neobična aktivnost najverovatnije izazvana interakcijom pregrejane podzemne vode sa vrelim stenama, a ne kretanjem rastopljene magme ka površini.

"Uočeno ponašanje je u skladu sa hidrotermalnim procesima ili manjim parom izazvanim eksplozijama", rekla je ona na nedavnom predavanju na kojem je iznela ove nalaze.

Seizmički podaci prikupljeni u regionu takođe pokazuju nizak nivo zemljotresne aktivnosti, što dodatno sugeriše da se magma trenutno ne kreće ispod vulkana.

Čičonal je zatvoren za posetioce još od katastrofalne erupcije 1982. godine, ali je postao ključno istraživačko mesto za naučnike koji proučavaju kako se vulkani razvijaju dugo nakon velikih eksplozivnih događaja.

Jezero u krateru i naslage sumpora na vulkanu pružaju retke prilike za ispitivanje načina na koji toplota i fluide preoblikuju vulkanske pejzaže tokom vremena.

Sećanje na katastrofu iz 1982. godine i dalje je živo u južnom Meksiku.

Počevši od 28. marta te godine, Čičonal je pokrenuo niz snažnih erupcija koje su se nastavile i tokom aprila, izbacujući oblake pepela visoko u atmosferu i izazivajući smrtonosne piroklastične tokove.

Cela sela su bila uništena, poljoprivredno zemljište zatrpano pepelom i krhotinama, a hiljade stanovnika bile su primorane da pobegnu.

Erupcija je uništila plantaže kafe, stočni fond i infrastrukturu, izazvavši dugoročne ekonomske i ekološke posledice širom regiona.

Danas naučnici navode da trenutna aktivnost malo podseća na uslove koji su prethodili erupciji iz 1982. godine.

Ipak, upozoravaju da vulkani mogu ostati dinamični decenijama, pa čak i vekovima, nakon velikog događaja.

Suptilne promene u temperaturi, emisijama gasova i hemiji vode mogu pružiti rane nagoveštaje o tome kako se vulkanski sistem razvija duboko ispod površine.

Kako bi bolje pratili ponašanje Čičonala, istraživači koriste dronove, satelitsko daljinsko osmatranje i instrumente na terenu za praćenje termalnih anomalija, gasnih oblaka i deformacija tla.

Kontinuirani monitoring je od ključnog značaja, kažu naučnici, jer se vulkanski sistemi mogu brzo menjati, a rano otkrivanje je presudno za javnu bezbednost.

Za sada, stručnjaci navode da nema razloga za uzbunu u javnosti. Ipak, obnovljena aktivnost na Čičonalu podseća da uspavani vulkani retko kada zaista miruju i da čak i decenije tišine mogu prikrivati stalne procese duboko ispod površine.

(Telegraf)