VAŠA JELKA PUTOVALA JE DUGO: Ove dve zemlje Evrope najveći proizvođači jelki - I vaša je, verovatno, stigla odavde!

Izvezu 9 miliona jelki

Miris piljevine i svežih jelovih iglica ispunjava vazduh. U pozadini se čuju uzbuđeni glasovi dece i roditelja. Za mnoge, prava praznična atmosfera počinje tek kada izaberu jelku sa svojom porodicom. A mnoge jelke koje se prodaju već su prešle dug put – stigle su kamionima iz Danske.

– Posle Nemačke, Danska je najveći proizvođač u Evropi – kaže Klaus Džeram Kristensen iz Danskog udruženja proizvođača božićnih jelki.

– Ali pošto imamo malu populaciju i ne treba nam mnogo jelki, mi smo najveći izvoznik na svetu. Čak veći od SAD.

Oko devet miliona jelki svake godine napušta malu Dansku i odlazi u svet. Polovina njih završi u Nemačkoj – najvažnijem tržištu za danske proizvođače.

Razlog su kratke transportne rute i dugogodišnje trgovinske veze između dve zemlje, objašnjava Kristensen. Međutim, drvca se šalju i širom Evrope, pa čak i dalje.

– Izvozimo i u Dubai, Vijetnam i Hong Kong. Naravno, u manjim količinama, ali to se računa - kaže Kristensen.

- Kada drvca idu dalje, obično ih šaljemo brodom. Međutim, već su avionom stigla do Dubaija. Mnogo robe se uvozi iz tog regiona u Dansku, a avioni obično nisu puni na povratku. Onda mogu poneti naše božićne jelke sa sobom – kaže on.

Gaje se na 20.000 hektara

U Danskoj se božićne jelke gaje na 20.000 hektara zemlje. U 2024. godini to je donelo prihod od oko 160 miliona evra. Ključ uspeha naziva se nordijska jela.

Osamdesetih godina prošlog veka zamenila je smrču kao najpopularniju božićnu jelku u Evropi. Danci su prvi prepoznali njen potencijal.

– I omorika zapravo uopšte ne raste u Danskoj. Ovde nemamo mnogo autohtonih vrsta. Zato imamo tradiciju da šumari putuju u druge zemlje da traže vrste koje možemo da koristimo u drvnoj industriji. Jednom su se vratili iz Gruzije sa omorikom. Prvobitno je bila namenjena kao građevinsko drvo, ali je jedan dalekovidi šumar rekao: Ovo bi bila prelepa božićna jelka – kaže Kristensen.

I nije bio jedini koji je tako mislio. Tamnozelene, meke iglice i pune, čvrste grane brzo su učinile omoriku omiljenom širom Evrope. Njen nedostatak je što nema tako jak miris kao omorika, ali njene iglice nisu ni približno toliko bodljikave.

Danas je to prvi izbor za oko 80 odsto Nemaca. A pošto Danci prenose svoje znanje o uzgoju i prodaji sa generacije na generaciju, oni su i dalje među najvažnijim proizvođačima.

Svako drvo je lepo

Svend Kristijansen radi za jednog od najvećih proizvođača u Danskoj i sam prodaje drveće. Za njega je to poseban posao – mnogo truda i vremena se ulaže u svako drvo.

Prosečnoj božićnoj jelki je potrebno skoro deset godina da naraste do veličine pogodne za tržište. Plastična jelka nikada ne bi bila opcija za Kristijansena.

– Imao bih grižu savesti. Imamo dužnost da prenesemo tradiciju Božića našoj deci i unucima. A to uključuje i pravu božićnu jelku – kaže.

Kristijansenova kompanija izvozi u sedamnaest zemalja, uključujući Nemačku, Englesku i Holandiju.

– Odličan je osećaj znati da možemo da obradujemo toliko ljudi širom Evrope za Božić – kaže on.

Međutim, najprijatniji deo za njega je kada on i njegovi kupci izaberu savršenu jelku.

– Dobra božićna jelka znači nešto drugačije za svaku porodicu. Emocije ovde igraju veliku ulogu. Ponekad je zabavno videti na šta ljudi obraćaju pažnju. Ali na kraju, kada su jelke ukrašene – sve su lepe – priča Kristijansen.

On bira svoju božićnu jelku od onih koje su preostale nakon što se većina proda neposredno pre Božića. Tada izbor više nije veliki, ali do sada je uvek uspevao da pronađe pravu jelku za svoju porodicu.

(Blic)

BONUS VIDEO:

Brnabić: Ako nije bio pokušaj obojene revolucije, što su se pare unosile u džakovima na fakultete