PRIJATELJSTVO I ODANOST ZA CEO ŽIVOT: Ovo su prednosti odrastanja dece uz psa (FOTO)

Iskrene su, bezuslovne, tople i za ceo život. Odanost i privrženost četvoronošca čoveku vekovima inspirišu mnogobrojune autore širom sveta, a neki od njihovih citata poručuju: "Pas je jedino biće na zemlji koje te voli više nego što ti voliš sebe" (Džoš Bilings), "Budite osoba kakva vaš pas misli da jeste" (Si Džej Frik), "Svet bi bio lepše mesto kada bi svi ljudi, poput pasa, mogli da bezuslovno vole" (M. K. Klinton), dok je Orhan Pamuk napisao da "psi govore, ali samo onima koji znaju da slušaju".

Da li pas može da sluša i dete, kako bi roditelji trebalo da grade odnos između svog ljubimca i naslednika, koje su prednosti, ali i mane ove relacije, čemu se sve najmlađi uče uz "krznenog" prijatelja, za "Život plus" objašnjava Miomir Ranđelović, dr veterinarske medicine.

* Kada je pravo vreme da dete dobije psa i u čemu najčešće greše roditelji prilikom donošenja takve odluke?

- Najbolje bi bilo da dete dođe u porodicu u kojoj već postoji pas, i to ženka. Ako je pas već deo porodice roditelji neće imati nikakve dileme vezano za to da li i kada bi bilo dobro da dete dobije psa.

* U kom uzrastu su mališani već spremni da psa dožive kao obavezu, a ne kao igračku?

- Od trenutka kada kod deteta počne aktivna interakcija sa okolinom kreće da se razvija i njegov odnos prema ljubimcu. To je od samog početka jedan iskren odnos pun ljubavi. U takvom odnosu vremenom i dete i pas zauzimaju svoje prirodno mesto. Dete će shvatiti da pas nije samo igračka koja hoda posmatrajući odnos svojih roditelja prema psu. Spoznaće da i kućni ljubimac ima prohteve i da je vlasnikova obaveza da mu to ispuni. Detetu bi trebalo pokazati i naučiti ga da takva obaveza treba da bude i zadovoljstvo. Mališan će to brzo prihvatiti i na taj način roditelji već u najranijem uzrastu formiraju zdrav odnos - u kome svako zna svoje obaveze i prava, ispunjen ljubavlju i uzajamnom pažnjom.

* Kada mogu samostalno da ga šetaju?

- Za samostalno šetanje dete mora da dostigne i dovoljan fizički razvoj, što podrazumeva da je fizički doraslo takvom zadatku. Ako mu se poverava šetnja psa na povocu to u početku mora da bude uz pratnju i pomoć odrasle osobe, kao i u kontrolisanom okruženju, jer pas reaguje instiktivno i nagonski na okruženje, pa ni odraslim osobama ponekad nije lako da iskontrolišu i kanališu njegove reakcije.

* Kakve sve benefite donosi odrastanje sa krznenim ljubimcem?

- Odrastanje sa psom kod deteta razvija mnogo dobrih stvari, ali bih naglasio, pre svega, razvoj osećaja odgovornosti i obaveze kao i pripadnosti jednoj maloj zajednici.

* A koje su mane i potencijalne opasnosti, i po dete i po psa?

- Da ne bismo idealizovali odnos deteta i psa moramo reći da u njemu postoje i potencijalne realne opasnosti, kako po mališana tako i po psa. Pod opasnosti po dete, pre svega, spada prenošenje nekih bolesti sa životinje na njega, kao što je takozvana zoonoza (što je velika tema o kojoj se ne može na ovaj način raspravljati) i moguće povređivanje. Tu mislim na ujede, ogrebotine, obaranje deteta, jer pas ipak nije svesno biće pa, naročito kada je u igri ili se oseti ugroženim ili povređenim, on reaguje instiktivno i nagonski (probudi se zver u njemu)... Sa druge strane i dete, kao još ne u potpunosti svesno biće, može da povredi psa.

* Koje su najčešće povrede koje deca, nenamerno, nanose psima (i obrnuto)?

- Dovoljno je samo napomenuti osobinu deteta, naročito malog, da psu nudi različite stvari da pojede. Ljubimac onda, zbog svog bezgraničnog poverenja i želje da ne uvredi dete, to pojede i eto problema.

* Da li roditelji greše ako, kada vide da njihov naslednik neće da šeta psa, vrlo brzo preuzmu brigu o njemu?

- Roditelji neretko pogreše preuzimajući neku obavezu koja je proistekla iz odnosa deteta i psa na sebe, misleći da tako pomažu mališanu. To kod deteta dovodi do smanjenja osećaja odgovornosti.

* Možda im time, nesvesno, u male glave usađuju i moto "ako ti ne možeš da se izboriš sa svojim obavezama, mama/tata će umesto tebe"?

- Da, dete, takođe, iz toga može da shvati da bi moglo i ostale svoje odgovornosti i obaveze da prebaci na drugoga.

* Koje odluke bi roditelji mogli da prepuste deci da samostalno donesu, vezano za nabavljanje psa?

- Svaka odluka deteta mora da bude kontrolisana i usmerena od strane roditelja, ali i da deluje kao samostalna dečija odlika. Trebalo bi da ga ubedimo da je ono tako odlučilo.

* Postoje li neke rase koje su bolje za određene uzraste dece od drugih?

- Svaka rasa psa ima svoje dobre i loše osobine. Da bih odgovorio na ovo pitanje morao bih biti odličan poznavalac svih rasa pasa - što je, morate priznati, nemoguće. Zbog toga bi roditelji morali da se, osim kod veterinara, raspitaju o tome i kod kinoloških sudija i drugih poznavaoca pasa.

* Šta bi sve jedna devojčica ili dečak trebalo da znaju o svom psu kada se upuste u tu drugarsku avanturu?

- Dovoljno je da znaju da ako hoće ljubav za ceo život, uzmu psa.

* Kad ljubimci počinju ozbiljno da ih shvataju i od čega to zavisi?

- Kada dete i samo pokaže želju da u porodici zauzme dominantno i vodeće mesto i pas će u njemu prepoznati vođu čopora. Ali, tad dete mora da pokaže visok stepen odgovornosti i brige za svoju zajednicu. Psa ne možete prevariti iako vam to izgleda lako. Pas nepogrešivo prepoznaje iskrenost i namere sa kojima mu prilazite. A sve što mu je potrebno su ljubav i pažnja.