SUMORNA BUDUĆNOST: Okeani su nekad bili zeleni, u budućnosti će biti ljubičasti ili crveni

Međutim, japanski istraživači utvrdili su da su okeani na Zemlji nekad bili zeleni, a da bi u budućnosti mogli biti ljubičasti ili crveni.

Razlog za to što su Zemljini okeani nekad izgledali drugačije ima veze sa njihovim hemijskim sastavom i evolucijom fotosinteze, prenosi "Lajv sajens".

Japanski istraživači tvrdnju da su okeani bili zeleni u arhaiku započeli su opsevacijom – vode oko Ivo Džime imaju zelenkastu boju povezanu sa formom oksidizovanog gvožđa Fe(III), a plavo-zelene alge bujaju u tim zelenim vodama.

Uprkos imenu, ove alge su primitivne bakterije, a ne prave alge. U arhaiku, preci ovih zeleno-plavih algi evoluirali su kraj drugih bakterija koje su koristile gvožđe u vodi kao izvor elektrona za fotosintezu. To ukazuje na visok nivo gvožđa u okeanima.

Organizmi koji izvode fotosintezu koriste pigmente u svojim ćelijama za transformaciju ugljen-dioksida u šećere korišćenjem energije sunca. Plavo-zelene alge su neobične jer imaju i pigment hlorofil i drugi pigment fikoeritrobilin.

U studiji naučnici su naveli da genetski modifikovane plavo-zelene alge rastu bolje u zelenim vodama. Pre uspona fotosinteze i kiseonika, Zemljini okeani imali su smanjen nivo gvožđa, ali promene u hemiji okeana bile su postepene. Arhaik je trajao 1,5 milijardi godina, što je ogroman deo starosti zemlje.

Ono što pokazuje istraživanje jeste da su ljubičasti okeani u budućnosti jedna od opcija ako nivo sumpora skoči, što može da bude posledica vulkanske aktivnosti ili manjka kiseonika u atmosferi, što bi dovelo i do dominacije ljubičastih sumpornih bakterija.

Teoretski je moguće da okeani postanu i crveni u slučaju intenzivne tropske klime u kojoj se crveno gvožđe javlja kao posledica propadanja stena na kopnu.

(sputnikportal.rs)

BONUS VIDEO - PONUDA NA SAJMU AUTOMOBILA: Pogledajte kako izgledaju novi modeli