KAKO SE RAĐAJU PLANETE POGODNE ZA ŽIVOT: Tajna leži u molekularnim oblacima

Sačinjeni od smrznutih molekula vodonika, gasova i prašine, molekularni oblaci predstavljaju mesto na kom se rađaju zvezde i planete — i to uglavnom one na kojima je moguć život.

Tim naučnika koji se bavi proučavanjem takvih vrsta oblaka iskoristio je infracrvene kamere svemirskog teleskopa i „zavirio“ unutar jednog po imenu „Kameleon I“, koji se nalazi na 500 svetlosnih godina od nas.

Unutar njega su zapaženi zamrznuti molekuli karbonil-sumpora, amonijaka, metana, metanola i drugih, što sugeriše da će od njih jednog dana nastati vruće jezgro zvezde ili deo egzoplanete. Interesantno je da je njihova temperatura iznosila 263 stepena Celzijusovih i da oni sadrže elemente potrebne za nastanak svetova na kojima može da se razvije život — tj. molekularni koktel poznat kao COHNS.

„Naši rezultati pružaju uvid u početnu, tamnu hemijsku fazu formiranja leda na međuzvezdanim zrncima prašine koja će prerasti u kamenčiće veličine centimetar od kojih se formiraju planete“, objašnjava autor studije Melisa Meklur iz Leiden opservatorije u Holandiji.

Ona i njen tim su identifikovali i nešto složenije molekule za koje ne znaju koja im je uloga i za sada jedino mogu da ponude objašnjenje u vidu hipoteze da se oni najverovatnije formiraju u molekularnim oblacima, pre nego što ih zvezda u nastanku iskoristi za svoj rast.

Ipak, pitanje koje i dalje ostaje otvoreno za astronome jeste kako neki naseljivi svet — poput našeg — dobija svoj koktel COHNS i da li u tom procesu igraju određenu ulogu komete i asteroidi.

„Ovo je samo prvi u nizu spektralnih snimaka na osnovu kog vidimo kako led evoluira od početne sinteze do regiona protoplanetarnih diskova koji formiraju komete. To će nam reći koja mešavina leda i elemenata može biti isporučena na površine egzoplaneta zemaljskog tipa ili ugrađena u atmosfere džinovskih gasnih ili ledenih planeta“, rekla je Melisa Meklur, prenela je „Nacionalna geografija“.

sputnikportal.rs