ŠTA ĆE NAM OVO OTKRITI O ŽIVOTU LJUDI? Britanski arheolozi otkrili ostatke naselja iz srednjeg kamenog doba

Tanjug

21. 01. 2023. u 13:20

TIM arheologa sa univerziteta u Česteru i Mančesteru došao je do otkrića koja bacaju novo svetlo na zajednice koje su naseljavale Veliku Britaniju nakon završetka poslednjeg ledenog doba, navodi se u saopštenju Univerziteta u Česteru.

Foto: Piksabej

Iskopavanja koja je tim sproveo na lokalitetu u Severnom Jorkširu otkrila su izuzetno dobro očuvane ostatke malog naselja u kome su živele grupe lovaca-sakupljača pre oko 10.500 godina. 

Među otkrićima su bile i kosti životinja koje su ljudi lovili, oruđe i oružje napravljeno od kosti, rogova i kamena, kao i retki tragovi obrade drveta.

Lokalitet u blizini Skarboroa prvobitno je ležao na obali ostrva u drevnom jezeru i datira iz perioda mezolita ili srednjeg kamenog doba. 

Tokom hiljada godina jezero se polako punilo debelim naslagama treseta, koji je postepeno zatrpao i sačuvao to mesto. 

- Retko je naći ovako star materijal u tako dobrom stanju. Mezolit u Britaniji bio je pre uvođenja grnčarije ili metala, tako da je pronalaženje organskih ostataka poput kosti, rogova i drveta, koji obično nisu očuvani, od velike važnosti za rekonstruisanje života ljudi - rekao je Nik Overton sa Univerziteta u Mančesteru. 

Analiza otkrivenih predmeta omogućava timu da nauči više o tom periodu i promeni prethodna shvatanja o ranim praistorijskim zajednicama. 

Kosti pokazuju da su ljudi lovili širok spektar životinja u brojnim staništima oko jezera, uključujući velike sisare, kao što su losovi i jeleni i manje sisare kao što su dabrovi i vodene ptice. 

Tela ulovljenih životinja su iskasapljena, a delovi su namerno deponovani u močvare na ostrvu.

- Ljudi često misle da su praistorijski lovci-sakupljači živeli na ivici gladi, seleći se od mesta do mesta u beskrajnoj potrazi za hranom i da su tek sa uvođenjem poljoprivrede ljudi počeli da žive stabilnijim načinom života. Ali, ovde imamo ljude koji naseljavaju bogatu mrežu lokaliteta i staništa, odvajaju vreme za ukrašavanje predmeta i vode računa o načinima na koji su odlagali životinjske ostatke i važne artefakte. To nisu ljudi koji su se borili da prežive. Bili su to ljudi sigurni u svoje razumevanje okoline, ponašanja i staništa različitih životinjskih vrsta koje su tamo živele - istakla je Ejmi Grej Džons sa Univerziteta u Česteru.

Tim se nada da će buduća istraživanja na ovoj lokaciji i drugim mestima u toj oblasti nastaviti da bacaju novo svetlo na odnos ljudi sa životnom sredinom. 
Analiza naslaga treseta oko lokacije već pokazuje da je ovo bio prostor sa izrazitim biodiverzitetom, bogat biljnim i životinjskim svetom, a tim se nada da će u nastavku istraživanja otkriti kakve su efekte ljudi imali na ovo okruženje.

- Iz istraživanja sprovedenih na drugim lokacijama oko jezera znamo da su ove ljudske zajednice namerno upravljale i manipulisale zajednicama divljih biljaka. Kako radimo više na ovoj lokaciji, nadamo se da ćemo detaljnije pokazati kako su ljudi menjali sastav ovog okruženja hiljadama godina pre uvođenja poljoprivrede u Britaniju - rekao je Bari Tejlor sa Univerziteta u Česteru.

Iskopavanja su predstavljena u petoj epizodi nove serije "Digging for Britain", koja će biti emitovana na drugom kanalu Bi-Bi-Si-ja u 20 časova u nedelju, 5. februara, a trenutno je dostupna na BBC ePlayer-u.
 

BONUS VIDEO: 

TRI SUNCA U RUSIJI: Optička varka prirode u Nadimu

Pogledajte više