ZELENA AGENDA NA DELU: Energetska tranzicija menja globalnu privredu

Ulaganja u obnovljive izvore, energetsku efikasnost i nove tehnologije rastu, a kompanije menjaju poslovne modele kako bi odgovorile na klimatske ciljeve, rast potrošnje i potrebu za sigurnim snabdevanjem energijom. U taj globalni proces uključuju se i kompanije iz Srbije i regiona.

Klimatske promene, rast potrošnje energije i potreba za većom energetskom sigurnošću ubrzavaju transformaciju koja danas obuhvata gotovo sve privredne grane. Države i kompanije ulažu u obnovljive izvore, energetsku efikasnost i smanjenje emisija, nastojeći da privredni razvoj usklade sa zaštitom životne sredine.

Razmere promena najbolje pokazuju globalne investicije. Prema procenama Međunarodne agencije za energiju, ukupna ulaganja u energetiku u 2026. godini trebalo bi da dostignu rekordnih 3,4 biliona dolara, pri čemu oko 2,2 biliona odlazi na čiste energetske tehnologije. Posebno raste korišćenje solarne energije i energije vetra, dok se paralelno razvijaju sistemi za skladištenje energije, električna mobilnost, biogoriva i vodonik.

Globalni okvir tranzicije čine Pariski sporazum i politike smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, dok je Evropska unija postavila cilj klimatske neutralnosti do 2050. godine. Ipak, svet i dalje u značajnoj meri zavisi od fosilnih goriva, zbog čega je jedan od najvećih izazova pronaći ravnotežu između sigurnosti snabdevanja, dostupne cene energije i zaštite životne sredine.

Zbog toga velike svetske kompanije energetsku tranziciju sve češće ugrađuju u dugoročne poslovne strategije. Ulaže se u energiju sunca i vetra, skladištenje energije, biogoriva, vodonik i energetsku efikasnost, pa održivost više nije samo pitanje poštovanja propisa, već i važan faktor konkurentnosti. Ovaj trend prisutan je i u Srbiji i regionu. Jedan od primera je NIS, koji je, kako se navodi na sajtu kompanije, od 2009. godine u ekološke projekte i poslovne inicijative sa značajnim ekološkim efektom uložio oko 900 miliona evra, od čega približno 150 miliona direktno u projekte zaštite životne sredine.

Energetska tranzicija tako postaje zajednički izazov globalne i domaće privrede, u kojem će sposobnost da se povežu energetska sigurnost, ekonomska održivost i zaštita životne sredine imati sve veći značaj.