STAKLENIK SAM OBAVI POLA POSLA: Poljoprivredna škola "Beograd" dobila objekat za praktičnu nastavu
BUDUĆI poljoprivredni tehničari koji se školuju u Poljoprivrednoj školi "Beograd" u Krnjači imaće najsavremeniju praktičnu nastavu. Zahvaljujući modernom stakleniku za gajenje rasada, vrednosti oko 40.000 evra, koji je školi donirao "Rotari klub" Stari grad, đaci će biti osposobljeni da odmah po završetku školovanja primene znanje.
Učenici zadovoljni uslovima za praksu / Foto Z. Jovanović
Prema rečima Dragane Benović, direktorke škole, staklenik je površine oko 160 kvadrata, automatizovan je, kontroliše temperaturu i vlažnost. U sklopu njega postoji klijalište, odnosno inkubator, gde biljke niknu u roku od dva dana. Ona ističe da će učenici imati priliku da se upoznaju sa najsavremenijim načinima uzgoja ratarskih i voćarskih kultura.
- Trudimo se da stvorimo realne situacije za praktično učenje, kako bi se đaci upoznali sa gajenjem različitih kultura - navodi Benovićeva. - Proširili smo deo ekonomije, dodali nove sorte višnje i trešnje, a u narednom periodu i borovnica, kao i zasada malina i kupina. Očekujemo prve plodove jujube, od koje ćemo praviti brašno. U planu je otvaranje radionice za izradu sokova namenjene za praktičnu nastavu prehrambenih tehničara. Renovirali smo veliki plastenik, gde će biti zasađene četiri nove sorte paprika...
Profesor Ljupko Kučuk, organizator praktične nastave, ističe da se u stakleniku na najsavremeniji način proizvodi rasad paradajza, paprike, krastavaca i desetak vrsta cveća.
- Karakteristike ovog staklenika su da može da ostvari razliku u temperaturi, između spoljašnje i unutrašnje, od 45 stepeni - objašnjava Kučuk. - Ako je napolju minus 25, unutra je plus 20. Umesto da se greje čitav staklenik, kada su niske temperature, aktiviraće se jedan sto, koji je predviđen kao inkubator, u kome će nicati rasad. Staklenik može da služi i za organsku proizvodnju. Mi radimo nešto između organske i poluintenzivne, pokušavamo da proizvedemo kulture sa najmanje moguće hemije. Naša salata nije prskana nijednom. Ako se pojavi bolest, biramo da li da, ako je pri kraju branja, pustimo da propadne ili da intervenišemo sa hemijom.
Prema rečima Milke Dragišić, profesora praktične nastave, građani mogu u školi da se upoznaju sa tehnologijama proizvodnje lekovitog i začinskog bilja, jednogodišnjeg cveća, povrtarskih kultura. Takođe, stručnjaci će im otkriti kako se gaje urbane bašte.
DRONOVI
DIREKTORKA Benović najavljuje saradnju sa gimnazijama, koje imaju informatička odeljenja.
- Cilj je primena informacionih tehnologija u poljoprivredi - navodi ona. - To podrazumeva upotrebu dronova i posebnih softvera koji će regulisati prihranu, vlažnost, temperaturu, znati da prepoznaju bolesti u početnoj fazi, kada još može da se deluje na biljku bez korišćenja pesticida. Učenici zadovoljni uslovima za praksu / Foto Z. Jovanović
JAGODE PO MODELU IZ NEMAČKE
VEĆ u aprilu u gazdinstvu škole pojaviće se prve jagode, koje su gajene po najsavremenijoj tehnologiji.
- Primenjujemo model iz Nemačke - objašnjava profesor Kučuk. - Biće gajene na visini od 1,20 metara, što je mnogo lakše. Ne moramo da se saginjemo, jagode su zdravije, jer ne leže na zemlji, lakše ih je brati. Reč je o stalnorađajućoj sorti, koje daje plodove čitave sezone. Kada bude pala temperatura, kontejnere sa visećim jagodama prenećemo na stolove u novi staklenik.