Eksperimentima i simulacijama do funkcionalnog znanja

Jednako se govori i o kompetencijama učenika koje će doprineti procesu celoživotnog učenja. Proces učenja i poučavanja koji vodi ka razumevanju ključnih kompetencija i koji razvija sposobnost učenja mora učenicima pružiti niz prilika da eksperimentišu, postavljaju hipoteze, analiziraju i zaključuju, da budu kreativni i da slobodno istražuju svet oko sebe.

Važna metoda usvajanja znanja, prvenstveno u nastavi prirodnih nauka, je primena eksperimenta u nastavi, jer dovodi do kvalitetnijih znanja kod svih učenika. Ovu metodu često nazivamo i metoda praktičnih i laboratorijskih radova, metoda eksperimentalnih radova, istraživačka metoda, metoda samostalnog rada učenika.

Prema rečima Tatjane Romanov, autorke digitalnih sadržaja za prirodu i društvo Izdavačke kuće “Novi Logos”, kroz eksperiment učenik upoznaje i proučava uzročno-posledične veze određenih procesa i pojava u prirodi, pa eksperiment tako dobija karakter istraživanja.

Učenik samostalno posmatra predmete i pojave, izvodi jednostavnije oglede nizom određenih postupaka. Ovom metodom kod učenika se razvijaju sposobnosti opažanja, analize, sinteze i zaključavanja, kao i manuelne sposobnosti. Eksperimenti i druge vrste praktičnih aktivnosti veoma su važni za učenje u učionici prirodnih nauka. Oni mogu povećati rezultate testova i pomoći učeniku da se više angažuje i zainteresuje za materijal koji uči, posebno kada se koristi tokom vremena – objašnjava Romanov i dodaje da se u nastavi najviše koristi nastavno-istraživački eksperiment u kojem učenici dobijaju jasna i precizna uputstva za rad od svojih učitelja, u vidu većih ili manjih zadataka koje samostalno rešavaju.

Samostalniji oblik praktičnog rada je, kako navodi naša sagovornica, kada učenici rešavaju eksperimentalne zadatke prilikom čega dobiju samo uputstva za izvođenje i samostalno razrađuju postupak, tok i krajnji rezultat.

Pravilnom primenom eksperimentalne metode, učenici se osposobljavaju od najranijeg uzrasta i za primenu naučnog metoda, a znanje stečeno iskustvenim učenjem, putem pokušaja i pogreške, najrelevantnije je za dete. Veoma je važno roditelje upoznati sa koracima koji su neophodni pri izvođenju eksprimenata, kako bi samostalno sticanje učeničkih znanja bilo zanimljivije i funkcionalnije – kaže Romanov.

Važne etape su:

priprema za rad – izbor odgovarajućeg sadržaja/ aktivnosti, pribora i materijala, kao i mesta za izvođenje aktivnosti;

izvođenje praktičnog rada – podsticanje, usmeravanje i praćenje učenikovog praktičnog rada;

vrednovanje rezultata praktičnog rada – analiziranje postignutih rezultata, eventualnih problema sa kojima su se učenici suočili i način njihovog prevazilaženja u budućim aktivnostima.

Kroz navedene korake, učenici će se osnažiti za ključne kompetencije poput komunikacije, rešavanja problema, kritičkog mišljenja, saradničkog učenja i upravljanja zadacima.

Primena interaktivnih multimedijalnih sadržaja i digitalnih udžbenika u nastavnom procesu ima izuzetnu vrednost, jer bogati aktivnost učenika, neguje samostalnost u radu, razvija smisao za svestrano sagledavanje i analiziranje problema, izoštrava sposobnost posmatranja. Putem multimedijalnih i digitalnih simulacija, učenicima je pružena mogućnost da opaze i razumeju pojave i procese koji se u prirodi odvijaju veoma sporo ili prebrzo.

Takođe, mogu ubrzati, usporiti, uveličati ili umanjiti željene segmente posmatrane pojave ili ih ponoviti onoliko puta koliko je neophodno za njihovo potpuno opažanje i razumevanje, tako da na taj način postaju jasniji i dostupni čulima.

Štampani i digitalni udžbenik Prirode i društva za četvrti razred Izdavačke kuće „Novi Logos“ obiluje ogledima i simulacijama, a mi izdvajamo neke od najzanimljivijih.

Razdvajanje sastojaka smeše

Da bi se učenici upoznali sa nekim postupcima razdvajanja sastojaka smeše i shvatili da čovek neke proizvode i materijale dobija razdvajanjem smeša, mogu izvesti jednostavan ogled, samostalno ili timski, sa svojim roditeljima.

Materijali koji se mogu naelektrisati

Da bi učenici samostalno izveli ogled o elektricitetu koji nastaje prilikom naelektrisanja predmeta, potrebno je pripremiti potreban materijal: baloni, sitni papirići, vuneni predmeti, šal ili rukavice, plastični i drveni češalj. Nizom podsticajnih naloga učenik lako uočava uzročno-posledične veze i samostalno dolazi do zaključaka.

Kako napraviti jednostavan elektroskop?

Za učenike koji žele da saznaju više i radoznalo pristupaju otkrivanju pojava u prirodi, predlaže se ovaj ogled, koji će omogućiti praktično smisaono učenje, motivisati ih da vlastitom aktivnošću dolaze do novih saznanja, a učenjem putem otkrića dovodi do induktivnog formiranja pojmova.

Materijali koji provode električnu struju

Izvođenjem ogleda, pomoću jednostavnog strujnog kola, može se ispitati električna provodljivost materijala. Praktičano smisaono učenje iniciraće razumevanje smisla uočene pojave.

Magnetna svojstva materijala

Značaj igrolike metode u nastavi Prirode i društva je značajna, jer omogućava divergentno mišljenje, stvaralački i kreativan pristup rešavanju problema. Ovde možete pogledati i simulaciju iz digitalnog udžbenika koja se odnosi na magnetna svojstva materijala.