IZBACILI SU SRPSKU DRAMU IZ ZAKONA: Zaokružuju "novokosovski" identitet zauzimanjem kulture
NARODNO pozorište Priština sa sedištem u Gračanici, nastalo iz Srpske drame nekadašnjeg zajedničkog nacionalnog teatra - za tzv. kosovske vlasti, zapravo, ne postoji. U međuvremenu, naši umetnici uspeli su da održe kontinuitet, seljakajući se od scene do scene, od grada do grada, igrajući i u najmanjim srpskim enklavama.
TEATAR Dom kulture Gračanica
Naporom umetnika i uz podršku Republike Srbije, održali su i repertoar, gostovali širom zemlje, izašli i u svet.
- Uprkos svemu, kada su kosovske privremene instutucije menjale Zakon o kulturi, izmenile su i Zakon o pozorištu i "ukinule" Srpsku dramu Narodnog pozorišta u Prištini, što je bilo u suprotnosti i sa njihovim Ustavom! Jer, Srpska drama je osnovana četiri decenije pre 1990. godine, pa samim tim nije ni po njihovim zakonima "podlegala" pod ovu i ovakvu odluku - objašnjava Nenad Todorović, reditelj i upravnik teatra od 2004. do 2016. godine. - Nažalost, ne postoji nikakav pravni lek jer smo mi za njih ilegalna ustanova kulture na području KiM.
Pod ingerencijom Republike Srbije, pored Narodnog pozorišta, potpadaju i Muzej u Prištini, Univerzitetska i Narodna biblioteka, Dom kulture, Arhiv, Galerija moderne umetnosti Priština. Foto: Z. Jovanović
- Našli smo se u šizofrenoj situaciji, materijalnom i intelektualnom gubitku. Država Srbija je devedesetih ulagala izuzetno značajna sredstva u zgradu Narodnog pozorišta Priština, u koju danas ne samo da nemamo pristup, nego što je još bolnije, u njoj je ostala i sva naša arhiva: afiše, fotografije, dokumenta, ceo istorijat teatra - ističe Todorović.
Kako objašnjava nekadašnji direktor pozorišta (koje je u njegovom mandatu tražilo utočište i menjalo adrese od Leposavića, preko Zvečana i Kosovske Mitrovice do Gračanice) kompleksnost pozicija svih ustanova kulture mora da se reši na najvišem nivou:
- Albanci hoće parcijalno da rade i kako njima odgovara. Sve je to posledica dvadesetogodišnjeg propagandnog rata, sa ciljem "zauzimanja" zajedničkog kulturnog blaga na Kosovu i Metohiji - dodaje Todorović. - Krajnji cilj je, svakako, stvaranje i zaokruživanje "novokosovskog" identiteta, u čemu je kultura od izuzetnog značaja.
DVOJEZIČNI TEATAR
ISTORIJAT kuće beleži da je Narodno pozorište Prištine osnovano je 1946. u Prizrenu, a 1948. godine se preselilo u Prištinu. Menjalo je imena od Oblasnog, preko Pokrajinskog do Narodnog pozorišta u Prištini.
Dvojezični teatar sa Srpskom i Albanskom dramom doživljavao je uspehe i na srpskoj i na jugoslovenskoj sceni. Posle bombardovanja SRJ 1999. godine, Srpska drama je izbačena iz Prištine. Prekinule su se veze sa sedištem, ansambl traži scenu, sebe, publiku, sredstva da preživi i dobije neku trajniju adresu. Svojoj staroj publici Srpska drama se vratila u zimu 2005. godine predstavom "Džika iz Džigolj" Ivana Ivanovića.