MILAN RUŽIĆ: "Valjda Handke kao vrhunski pisac i nobelovac nije dovoljno dobar prema jednom ničemu nazvanom Teofilom Pančićem"

Barem njemu to nije teško. Ubaci reči „klika“, „paradržava“, „nacionalizam“, pa dobro zakuva i onda dospe „paradnim patriotizmom“, a zatim doda proprženi „moral“ i pospe „desnicom“. Gadno je hraniti se takvim jelima. Pa pogledajte samo Teofila šta su s njim učinile te gozbe.

Elem, on je sada pokušao da porekne Handkea tako što će njegovo gostovanje politizovati i tako skrenuti pažnju s činjenice da Handke zapravo i jeste neko ko je dotakao vrhove umetnosti. U ovu tezu će poverovati oba njegova čitaoca. Teofil Pančić nije naveo ko su dobitnici „Velike nagrade Ivo Andrić“, već je samo naveo da je „finansijski vrlo izdašna“ (valjda je to za njega veoma važno) i da se dodeljuje „istaknutim i zaslužnim pregaocima ’patriotske’ kulture“. Moram priznati da je Teofil opet uspeo da ispadne neobavešten (umalo ne napisah glup), jer ne znam kako su Zahar Prilepin, Ju Hua ili Guzelj Jahina velikosrpske patriote i nacionalisti. Ne znam kako su, mladi francuski pisac Žozef Pontis (nažalost upokojeni), uz Jurija Poljakova, Pepea Muhiku i Đankarla de Katalda koji su otvarali Sajam knjiga u Andrićgradu koji je organizovao i Andrićev institut, srpski nacionalisti.

Naravno, onda se Pančić zapitao šta li bi Ivo Andrić rekao na „ovako bahatu zloupotrebu i aproprijaciju svog imena“, valjda zbog grada podignutog u njegovu čast i nagrade sa njegovim imenom, iako je na početku teksta ova šepajuća kontradiktornost napisala da „pisac ipak voli da bude voljen, uvažavan, obožavan; po mogućnosti zbog svog dela, a kada to iz bilo kojeg razloga nije moguće, onda može i zbog bilo čega drugog“.

Često pominjući „paradržavu“, ovaj parapisac, parakritičar i paraintelektualac, napisao je da je Handkeu data nagrada zato što je, valjda i on, velikosrpski nacionalista, a ne zbog kvalitetne literature. Nekoliko pasusa kasnije, Pančić obesmišljava ceo tekst navodeći da zaista „Handke jeste veoma značajan prozaista i dramatičar, u tom smislu Nobelova i ostale nagrade nisu došle tek tako“. Dve se u Teofilu pobiše sile...

Valjda Handke kao vrhunski pisac i nobelovac nije dovoljno dobar prema jednom ničemu nazvanom Teofilom Pančićem.

Pa dobro, za kraj teksta ću iskoristiti priliku da se izvinim što je „Velika nagrada Ivo Andrić“ pripala, pored ostalih, i jednom nobelovcu i priznam da njen žiri ipak nije toliko kompetentan kao onaj koji dodeljuje NIN-ovu nagradu nekome poput Basare.

Da ne ispadne da ja imam nešto lično protiv Pančića, evo, želim mu da živi u zdravlju i sreći 120 godina. Ali kakva je to sreća živeti 120 godina kao Teofil Pančić?