ZAPALJIVIM BOMBAMA NA KULTURNO BLAGO: Na današnji dan pre 80 godina u Nacističkom bombardovanju uništena Narodna biblioteka Srbije

U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno, rekao je Ler. A na pitanje zašto baš biblioteku odgovorio je: "Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda."

Povodom Dana sećanja na stradanje ogromnog kulturnog blaga, na lokalitetu na Kosančićevom vencu, gde su od biblioteke ostale samo ruševine, danas će položiti cveće ministarka kulture i informisanja Maja Gojković i v. d. upravnika NBS Vladimir Pištalo. Sutra će biti otvorena i izložba projekata novog depoa Biblioteke, na kojoj će biti izloženi svi projekti pristigli na konkurs, na kome je pobedio akademik Branislav Mitrović.

- Kako govoriti o 6. aprilu 1941, povodom godišnjice bombardovanja biblioteke na Kosančićevom vencu?! Jedan deo naše književne baštine tada je otišao u dim - kaže Pištalo za "Novosti". - Hemingvej je rekao: "Nastoj da napišeš najistinitiju rečenicu za koju si sposoban." E sad zamislite koliko je u toj našoj knjižnoj građi bilo istina, onih univerzalnih i onih koje su bile vezane za nas ovde, koje su izgorele.

A u naletu nemačkih bombardera koji su bacali zapaljive bombe biblioteka je gorela tri dana i osim zgrade uništeni su svi inventari i katalozi, knjižni fond od 500.000 svezaka, zbirka od 1.424 ćirilska rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva. U plamenu su nestale zbirke od 4.000 naslova časopisa, 1.800 naslova novina, nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, kompletne biblioteke, poput onih Vuka Karadžića i Đure Daničića, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulturne i političke istorije Srbije i Jugoslavije.

- I kada čovek piše o jednoj traumi, voleo bi da takvu priču završi sa odškrinutim vratima i da kroz tu pukotinu prodre svetlost. S jedne strane to je naivno jer ljudi i knjige koji su nestale neće se vratiti, ali sa druge strane ne vidim da imamo izbora. U knjigama se nikad ne gasi svetlo. To svetlo zavisi od naše empatije. Čovek koji čita bez unošenja je kao neko ko hoće da lampa svetli bez ulja. Čitanje je borba za smisao. Ko se izbori za svoju interpretaciju sveta, određuje uslove sopstvene vidljivosti. Ništa tako ne proširuje sobu i grad kao biblioteka. U učionici si u zatvoru tuđih interesovanja. Samo biblioteka je slobodna i beskrajna - zaključuje Pištalo.

Ni osam decenija posle divljačkog uništenja našeg pisanog blaga, mesto stradanja na Kosančićevom vencu i danas je bez ikakvog obeležja, zapušteno i neuređeno. Proteklih decenija menjale su se vlasti, davane su razne ideje, ali se uvek nalazio izgovor da se - ništa ne uradi.

- Osamdeset godina od paljenja i rušenja Narodne biblioteke Srbije liči na tužni memento na odru našeg sećanja. Tog 6. aprila kao da nisu gorele knjige, već sami ljudi. Ono što je za zapaljivim bombama ostalo, ličilo je na spaljenu šumu, iz koje su se, srećom, ipak probile nove mladice. Sada na to mesto treba vratiti posebnu zgradu Narodne biblioteke Srbije, što sam, kao predsednik Fondacije NBS, pokušao pre skoro deset godina, ali tada nije uspelo. Danas je trenutak za to - kaže za naš list pisac Aleksandar Gatalica.

Akademik Matija Bećković ističe da nije bombardovana Jugoslavija, nego Srbija, u Srbiji najpre Beograd, a u Beogradu prva nacionalna biblioteka i, što malo ko zna, Srpska akademija nauke i umetnosti:

- Prvo je gađana pamet i pamćenje. U Narodnoj biblioteci su bili najvažniji i najstariji rukopisi, među njima i Miroslavljevo jevanđelje. Srećnim sticajem okolnosti ono je tada bilo na izložbi u Galeriji kneza Pavla i tako izbeglo uništenje. Čim se to saznalo iz Berlina je stigao specijalni agent i dao se u potragu za njim. Ono se krilo u Srbiji najduže od svih odmetnika i tek je negde pedesetih godina srpska crkva otkrila da je živo i da se nalazi u manastiru Rača u kojem je tada bio monah, kasnije patrijarh Pavle. U svakom slučaju, iskustva sa bombardovanjima nam govore da kad god nešto gradimo, neko za tu građevinu gradi odgovarajuću bombu. Ako bomba ne eksplodira znači da nije pogodio.

Pišući o stradanju Biblioteke, akademik Ljubomir Simović je taj događaj svojevremeno doveo u vezu sa rušenjem manastira Rujno 1567. godine. Objašnjavajući to poređenje, za "Novosti", kaže:

- U tom manastiru se nalazila prva štamparija u Srbiji, u kojoj je, drvenim slovima, štampano čuveno "Rujansko četvorojevanđelje". U tom bombardovanju, i u tom rušenju prepoznajem isti rukopis, i isti cilj. Ako želite da uništite jedan narod, počnite sa uništavanjem njegovih knjiga. Međutim, bombardovanje nije jedini način da se knjige - i ono što knjige čuvaju - unište. Štampanje knjiga u 200 primeraka preti da da isti rezultat. Zato bih ovu godišnjicu iskoristio da podsetim na Dositejevu poruku: "Knjige, braćo, a ne zvona i praporce!" I da svima preporučim da pročitaju knjigu "Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga", u kojoj o značaju knjige razgovaraju Umberto Eko i Žan-Klod Karijer.