ČUVAR NAŠEG SEĆANJA: U Narodnoj biblioteci Srbije svečano obeležen 189. rođendan ove institucije

M. Mirković

26. 02. 2021. u 23:10

ROĐENDAN Narodne biblioteke Srbije upriličen je ove godine dva dana pre tradicionalno svečarskog 28. februara, koji se već bezmalo dve decenije "vodi" kao rođendan NBS - kao dan kada je, 1832. godine, Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke.

Foto Z. Jovanović

Osnovana 1832. u knjižari Gligorija Vozarovića, iste godine kada je knez Miloš naredbom ustanovio instituciju ustupanja obaveznog primerka svake štampane knjige biblioteci - Narodna bibiloteka Srbije je tokom 189 godina postojanja, po rečima ministarke kulture Maje Gojković, postala nezamenjiva institucija na kulturnoj sceni Srbije, ne samo čuvar kolektivnog sećanja, već i autentični savremenik.

- Nema puno naroda i država kojima je pisana reč toliko značila za opstanak, kao što je to slučaj kod nas. Ovde, u biblioteci, čuvaju se neprocenjivi rukopisi naše nacionalne i kulturne baštine, koji nam pomažu da sagledavajući ono što smo bili i što smo sada, postavimo bolje temelje za ono što ćemo biti - navela je Gojkovićeva, ističući da NBS u narednom periodu očekuju izazovi poput digitalizacije građe i popularizacije čitanja kod mlađe publike.

 Vladimir Pištalo i Gordana Đilas, Foto Z. Jovanović

Kao Dan biblioteke, do 2002. je obeležavan 6. april, tužni datum kada je 1941. u nacističkom bombardovanju uništen knjižni fond od preko pola miliona svezaka, zbirka ćiriličkih rukopisa, povelje od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka, prepiska značajnih ličnosti...

NASLEĐE ŠAFARIKA

NACIONALNA nagrada u oblasti bibliotekarstva "Janko Šafarik" dodeljena je Gordani Đilas, dugogodišnjem bibliotekaru i rukovodiocu odeljenja za publikacije Biblioteke Matice srpske, autorki ogromnog broja bibliografskih jedinica i jedanaest knjiga poezije.

Đilasova je u zahvali navela da je svoj profesionalni put posvetila - služenju knjizi, sticanju znanja i uzdizanju bibliotekarstva. Podsetila je i na dvojicu Šafarika:

Pavela Jozefa koji je utemeljio i (p)ostao najslavniji direktor prve biblioteke novosadske gimnazije, i potonjeg Janka koji se upravo u toj "stričevoj" biblioteci kao gimnazijalac nepovratno zarazio - željom za očuvanjem bibliotečkog blaga.

Narodna biblioteka je otvorena na godišnjicu tog strašnog libricida, 6. aprila 1973, a novi v. d. upravnika NBS Vladimir Pištalo je u besedi istakao da je tradicija biblioteke izgrađena upravo "na zgarištu" one stare na Kosančićevom vencu, spaljene u osvit Drugog rata - o čemu simbolički svedoče i ugljenisane knjige, izložene u holu zdanja kraj Hrama.

Milovan Vitezović, Foto Z. Jovanović

- Želimo da verujemo da je ovo novi početak - rekao je Pištalo.

- Biblioteka nije samo čitaonica. Ona je kulturno raskršće. Ona našu kulturu predstavlja u inostranstvu. Strane kulture biblioteka predstavlja Srbiji. Ne bismo želeli da ijedan važan pisac dođe u Srbiju a da ne bude predstavljen u Narodnoj biblioteci. Planiramo da uvedemo nagradu za najbolju knjigu koju bi davali pisci koji najbolje znaju kako se stvara i vrednuje literatura. Želimo da budemo prisutniji u radu biblioteka u čitavoj Srbiji, među prioritete spada i unapređenje sajta NBS, dugogodišnji projekat izgradnje depoa i zaštita starih i vrednih knjiga. Potrebno je više laboratorija za restauraciju, knjige koje propadnu - propale su zauvek.

Govoreći o knjizi kao poverljivom, neuslovljenom mestu, eliksiru protiv nevidljivosti - lične i kolektivne, Pištalo je pomenuo i Andrićev put od biblioteke ka Nobelovoj nagradi.

Na našeg nobelovca se setio i pisac Vladan Matijević koji je biblioteci, na njen 189. rođendan, darivao svoju reč - pričom o Osmanu, sporednom junaku romana "Omer-paša Latas".

Usledio je književni razgovor sa Matijevićem, te izložba "Reka koja spaja: Dunav na grafikama iz fonda Narodne biblioteke Srbije" autorke Nađe Stojković Jovanović, a programi su emitovani na internetu.

Pogledajte više