REČ MUZEJ ĆE DA ŠTITE ZAKONOM: Javna rasprava u Domu narodne skupštine
REČ muzej biće zaštićena i moći će da se nađe samo u imenu institucije koja za to ispunjava zakonske uslove, čulo se u petak u maloj sali Doma Narodne skupštine u kojoj je, posle Novog Sada i Niša, održana treća javna rasprava o Nacrtu zakona o muzejskoj delatnosti.
Foto Vikipedija
Prema rečima Danijele Vanušić, v. d. pomoćnice ministra u oblasti kulturnog nasleđa i digitalizacije, predlozi i primedbe na budući pravni akt, prvi u ovoj oblasti od 1994, kada je donet još važeći Zakon o kulturnim dobrima, moći će na posebnom formularu da se dostave Ministarstvu kulture i informisanja do 4. februara.
Svrha donošenja zakona je, prema njenim rečima, sistemsko rešavanje uslova za osnivanje muzeja, čuvanje muzejske građe, način izlaganja, međumuzejska saradnja, digitalizacija muzejske građe, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema.
Danijela Vanušić, Foto V. Danilov
Tri goruća problema koja bi ovaj zakon trebalo da reši, naglasio je Radovan Jokić, v. d. pomoćnika ministra u oblasti savremenog stvaralaštva i kreativne industrije, jesu: nedostatak zaposlenih, finansiranje, nedostatak adekvatnog prostora. Predsednica radne grupe za izradu nacrta i direktorka Galerije Matice srpske, Tijana Palkovljević Bugarski, podsetila je na pokušaje iz 2005., a potom i 2015., da se ova oblast reguliše.
- Najbolja stvar ovog zakona je što je on brzo primenjiv. Posebnu pažnju posvetili smo tome šta je muzejska delatnost, šta je mreža muzeja i kako funkcioniše, šta su zaduženja matičnih ustanova, a šta centralnih muzeja - objasnila je predsednica grupe u kojoj su bili i Ivana Dorčić, sekretar Narodnog muzeja, Nikola Krstović, docent Filozofskog fakulteta, Danijela Filipović, kustos Etnografskog muzeja, Slađana Gojković, muzejski savetnik Istorijskog muzeja Srbije, Tijana Stanković Pešterac, direkor Muzeja Vojvodine, Gordana Stevanović, viši savetnik u MKI i Sanja Grujičić Cupać, savetnik MKI.
REVIZIJA ZBIRKI
JEDAN nacrt zakona o kulturnom nasleđu prošao je javnu raspravu, ali nije ispunio očekivanja i nije ušao u dalju procedru, objasnila je Danijela Vanušić, zbog čega će, kako je rekla, uskoro biti ponuđen javnosti drugi nacrt.
- U Nacrtu zakona o muzejskoj delatnosti predviđene su revizije zbirki - kazala je Vanušićeva.
- I prema važećem zakonu obaveza svih ustanova je da u roku od 10 godina vrše reviziju, koju rade sami muzeji. Ministarka kulture Maja Gojković je odmah pošto je došla na tu funkciju tražila izveštaj o revizijima svih muzeja, zbog situacije na terenu, jer nije bilo inspekcijskog nadzora, već su formirane ad hok komisije.
U dosta živu raspravu potom su se uključili predstavnici struke, kao i neki od prisutnih narodnih poslanika (Miloš Terzić, Lav Pajkić, Marko Atlagić...). Predsednik sekcije konzervatora i restauratora DKS, Desimir Tanović, kao i Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, primetili su da nacrt zakona nije precizirao status institucija u kojima se susreću pokretna i nepokretna kulturna dobra, poput nalazišta Feliks Romulijana, koje je u sklopu muzeja u Zaječaru, ili Justinijane prime, o kojoj brine leskovački muzej.
Tijana Palkovljević Bugarski, Foto Tanjug
Jedna od tema bila je i matičnost muzeja, pa se, u raspravi, moglo čuti da bi svakako trebalo da je dobije Vojni muzej, dok je direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine, konstatovala da ova institucija prema nacrtu novog zakona gubi matičnost, koju ima prema trenutno važećim normama.
Za Viktora Lazića iz udruženja "Adligat" (u čijem sastavu su dva privatna muzeja - Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti), u tekstu zakona potrebno je promeniti definiciju prema kojoj je muzej "neprofitna ustanova zaštite", objašnjavajući to primerima iz sveta, gde muzeji i zarađuju.
Ispred Etnografskog muzeja, primedbe je iznela Mirjana Menković, muzejski savetnik, inače njihova smenjena direktorka koja je, posle delimičnog priznavanja krivice na suđenju za zloupotrebu službenog položaja, vraćena na posao. tradicija Vojni muzej, Foto V. Danilov