GLIŠIĆ U LOVU NA TRBOSEKA: Autorski dvojac o prvom romanu iz dvoknjižja "Firentinski dublet"

Čovek po imenu Milovan Glišić. Ali kralj Milan I Obrenović ima za Glišića još jedan zadatak: u Londonu slavnog pisca čeka misija od čijeg ishoda ne zavisi samo sudbina srpske i britanske krune već čitavog sveta, misija u kojoj ključno mesto zauzimaju beležnice dvojice najvećih umetnika renesanse, Leonarda i Mikelanđela, iz vremena kada su nakratko radili zajedno u Firenci...

Ovo je sažetak intrigantnog zapleta romana "Firentinski dublet - Sfumato" ("Laguna"), u kome su Goran Skrobonja i Ivan Nešić majstorski povezali tajnu istoriju, triler i horor u zavodljivu književnu majstoriju u kojoj će uživati svaki ljubitelj fantastike.

A sve je počelo kada je Nešić, pre desetak godina, ispričao Skrobonji osnovni zaplet u kojem Milovan Glišić inovativnom i do tada nepoznatom metodom profilisanja pomaže srpskoj policiji da uhvati Savu Savanovića, za kojeg se ispostavlja da nije vampir već serijski ubica. Goran je odmah video da se u tom zapletu krije daleko kompleksnija ideja koju bi bilo šteta utrošiti na pisanje pripovetke, i predložio da zajedničkim snagama napišu roman.

- U vreme kada smo počeli da razmišljamo o knjizi koja će se pretvoriti u "Firentinski dublet", bio sam u Londonu i prionuo na pribavljanje građe - knjiga sa neophodnim podacima, komentarima, opisima Trbosekovog vremena, i zanimljivo je da sam tom prilikom bio na večeri sa slavnim engleskim piscem horora i alternativne istorije Kimom Njumenom, koji se zainteresovao za taj naš zajednički poduhvat i rekao mi da obavezno posetim Vajtčepel, gde su se Trbosekova ubistva dešavala: on je tako postupio kada je pripremao svoj čuveni roman Anno Dracula, i taj njegov predlog bio je izuzetno važan - navodi Skrobonja, koji ističe da novi roman, nasuprot alternativnoj istoriji kakvom se svojevremeno bavio u romanima "Čovek koji je ubio Teslu" i "Sva Teslina deca", "Firentinski dublet" donosi ono što bi se moglo nazvati "tajnom istorijom": onom koja se bavi događajima koji se - ruku na srce - najverovatnije nisu zbili, ali ne postoje dokazi da nisu.

Obimnu građu je trebalo proučiti, a u priču su uključene i druge značajne ličnosti srpskog života tog vremena, u čemu su im pomogle publikacije Dnevnik Tase Milenkovića, prvog srpskog učenog policajca i Čedomilj Mijatović: "Uspomene balkanskog diplomate", ali i knjige o odevanju iz tog doba, memoarima kralja Milana, britanskoj politici i istoriji, i kao najbrojnije - one koje su se odnosile na najpoznatijeg serijskog ubicu, Trboseka.

- Goran je ove knjige donosio iz Londona, a jedna od njih je uključivala i reprinte istorijskih dokumenata, između ostalih i čuvenih pisama i razglednica koje je Trbosek slao policiji: "Iz pakla" i "Dragi šefe" - priča Nešić. - Priznajem da držanje u rukama čak i reprinta, za koji se osnovano pretpostavlja da potiče iz pera Džeka Trboseka, donosi određenu dozu nespokoja.

Zarad uverljivosti ove izmaštane "istorije", istorijske ličnosti koje se u ovom romanu pojavljuju - a tu su i Brem Stoker, kraljica Viktorija, Jamagata Aritomo, Žana Magr Dijulafua (stvarni ženski Indijana Džons iz te epohe) te mnogi drugi - u potpunosti odgovaraju stvarnoj ulozi koju su imale u tom razdoblju i mogu da izdrže i najpažljiviju proveru, kaže Skrobonja i dodaje:

- Što je postavka autentičnija i tačnija, to su fiktivni momenti ubedljiviji za čitaoca. A viktorijanska epoha obiluje neverovatnim i ekscentričnim akterima, tako da nam nije bilo teško da među njima izaberemo one koji će nam najviše odgovarati.

NASTAVAK NA PROLEĆE

DRUGI tom sa nazivom "Kjaroskuro" očekuje se na proleće i razrešiće sva pitanja postavljena u prvom: čitaoci će saznati i ko je pravi Trbosek, ko je i zašto oteo mladu devojku u prologu romana, i šta će na kraju biti sa Glišićem i družinom - obećava autorski dvojac, a osim lova na Trboseka i uloge renesansnih beležnica, razrešenje će dobiti i treća linija priče, ona koja seže iz vremena kada je uhvaćen Sava Savanović.