DNEVNIK ZABLUDA: Godina uspeha

Izgrađeni su kilometri auto-puteva, pruga, mostovi, tuneli, saobraćajne petlje. Pred očima uspavane Evrope, a podstaknuta kineskim megaprojektom "Novog puta svile", neviđenom ekonomskom moći i uticajem te zemlje, Srbija je 2020. doživela krupne promene. Ali ovaj zamah samo je nastavak niza graditeljskih aktivnosti koje traju nekoliko godina. Novcem srpskog naroda velike putne projekte grade kineske, turske, ruske, azerbejdžanske kompanije, a jedan koridor dat je u rad i nama antagonim Amerikancima. Mnogi ovi poslovi dodeljeni su direktno, bez konkurencije i javnog nadmetanja.

Prestonica Srbije takođe doživljava graditeljski preporod. Savskim amfiteatrom dominiraju Arapi napredujući u gradnji Beograda na vodi i Kule Beograd, a nedavno su tu otvorili i najveći šoping-centar u regionu, "Galeriju Beograd". Iznad arapskog "grada budućnosti", na Mostarskoj petlji Jevreji su završili stambenu kulu i nastavljaju gradnju stambenog kompleksa "Belgrejd skajlajn". Na osnovu projekta španskih arhitekata izgrađen je najveći trg u Srbiji - Savski trg, a na njemu postavljen u Rusiji napravljen monumentalni nacionalni simbol - Spomenik Stefanu Nemanji, delo ruskog vajara u stilu populističkog realizma. Drugi ruski umetnik izradio je unutrašnjost istorijskog simbola Srbije, Hrama Svetog Save.

Konkurs za urbanizaciju beogradskog vodoizvorišta Makiš, sproveden 2017. u koliziji sa urbanističkim planom radi zadovoljenja potrebe investitora iz Belorusije, dobio je nedavno epilog usvajanjem novog, izmenjenog plana kojim je legalizovana prethodna protivzakonita namera urbanizacije tog područja. Ranije sproveden konkurs za Beogradsku filharmoniju, koji je već po izboru pobednika poništen jer su nagrađeni projekti izrađeni protivno zakonu, protekle godine predat je Organizaciji Ujedinjenih nacija, a ona je na engleskom jeziku pozvala svetske arhitekte da uđu u "elitu" 6 - 8 učesnika na novom konkursu, uz uslov da imaju u džepu garancije vredne 10 miliona evra.

Krajem 2020. navršila se osma godina pisanja moje kolumne "Dnevnik zabluda". Kao u stihovima sarajevskog pesnika Duška Trifunovića u pesmi grupe Bijelo dugme "zablude sam, evo, prestao da brojim", ali ih sve više otkrivam, ponajviše unutar čvrstog verovanja drugih. Ponekad se setim sudbine u Sarajevu odavno zaboravljenog Trifunovića, koji, izbegavši u Srbiju ratnih devedesetih sa imovinom spakovanom u dve torbe, nije imao ni gde da prenoći. Pošto je kao izbeglica stekao pravo na besplatnu vožnju železnicom, noć bi proveo u vozu za Bar. Sutrašnji dan presedeo bi na plaži uz konzervu sardina, pa noću nazad u realnost Novog Sada. U eri korone i skupih PCR testova, današnje bekstvo na more "daleko od zabluda", teško je izvodljivo.