"VARVARI" U POHODU NA OSKARE: Film snimljen prema romanu nobelovca DŽona Maksvela Kucija ulazi u igru za čuvenu nagradu
TREĆI roman dobitnika Nobelove nagrade za književnost Džona Maksvela Kucija, "Iščekujući varvare" iz 1980. godine, koji mu je doneo svetski ugled, prema scenariju samog pisca ekranizovao je kolumbijski režiser Čira Gvere, čije je ostvarenje "Zagrljaj zmije" pre pet godina nominovano za Oskar za najbolji strani film.
Scena iz filma
I ovo kinematografsko delo, prema knjizi za koju Karlos Fuentes tvrdi da je "jedan od najvećih političkih romana našeg doba", ušlo je u kampanju, kako bi dogodine konkurisalo za najpopularnije priznanje sedme umetnosti na svetu.
Zato je producent filma, u kome glavne uloge tumače Džoni Dep, Robert Patinson i Mark Rajlans, kompanija "Iervolino enertejment" (u Srbiji su osnovala produkciju kratkometražnih igranih animiranih filmova - "Iervolino studios), za danas u podne zakazao onlajn diskusiju. O delu prošle godine premijerno prikazanom na Filmskom festivalu u Veneciji, između ostalih će govoriti Andrea Iervolino, direktor i osnivač kompanije koja ga je producirala, Miloš Biković, naš glumac i producent i Anđelka Janković, direktorka marketinga i komunikacija "Iervolino studiosa".
DEP ODUŠEVLjEN SRBIJOM
TOKOM jučerašnje diskustije od filmu "Čekajući varvare" producent" producent Andrea Iervolino, otkrio je da je Džoni Dep bio oduševljen kada mu je rečeno da će kratkometražni animirani serijal "Pafini", u istoj produkciji snimati u Srbiji.
U tom web serijalu Dep je pozajmio glas ptičici Džoni Paf, u čak 250 epizoda od po pet minuta, a prve epizode već sada su dostupne na Apple TV i Amazon Prime digitalnim platformama i beleže izuzetan uspeh i rekordnu gledanost.
- Imao je samo predivne reči o Srbiji, naglasio je da se tamo uvek lepo provodio - kazao je Iervolino.
- Roman u početku nalikuje alegoriji o nekom dalekom vremenu i mestu, ali postepeno vodi nas prema stvarnom životu, koji počinje da se odvija na velikom ekranu. Film postaje sve više i više aktuelan, a kada se priča završi shvatamo da upravo govori o ovome sada i ovde - objasnio je reditelj, kada je film predstavljen na Mostri.
Radnja filma, odnosno romana koji je Nobelov komitet opisao kao "politički triler u tradiciji Džozefa Konrada, u kome naivnost idealista otvara vrata užasa", odvija se na granici velikog carstva. Glavni junak Načelnik, miroljubivo upravlja tvrđavom iza koje su naseobine nomada, dok u inspekciju, iz prestonice, ne dođe Pukovnik, sa zadatkom da utvrdi šta smeraju varvari.
- Mi o ovoj zemlji mislimo kao o svojoj, mislimo o njoj kao o delu naše Carevine - našoj predstraži, našem kolonističkom naselju, našem trgovinskom središtu. Ali ti ljudi, ti varvari, uopšte ne misle tako o njoj. Mi smo tu preko sto godina, meliorisali smo pustinjsku zemlju, izgradili sistem za navodnjavanje, zasejali polja, sazidali čvrste domove i podigli zid oko grada, ali oni o nama i dalje misle kao o posetiocima, prolaznicima. Među njima još žive stari ljudi koji se sećaju kako su im roditelji pričali kakva je ova oaza nekad bila: senovito mesto uz jezero gde je ispaša obilna čak i zimi - pokušava Načelnik da u romanu (koji je izdavačka kuća "Pengvin" uvrstila u seriju najznačajnijih u 20. veku), objasni svom posetiocu, ali uzaludno.
Traženje neprijatelja, izmišljanje zavera, pokrenuće nezustavljivu spiralu nasilja i razaranja, u čemu Načelnik pokušava da nađe smisao spasavajući obogaljenu devojku, koju će vratiti njenom nomadskom plemenu. A on će se vratiti u razorenu i opustelu tvrđavu, da sačeka - varvare.
Mnoga je bolna civilizacijska pitanja iz Kucijeve knjige, kolumbijski reditelj uspeo da uveliča na filmsko platno. Uz ono najneprijatnije koje se može uputiti i svakom sadašnjem carstvu, poretku, režimu, svetskoj sili: jesmo li mi, ili vi - varvari? Ostaje da se sačeka proleće i vidi kako će na njih reagovati Američka
OD KAVAFIJA DO FILA GLASA
NASLOVOM romana "Iščekujući varvare" Kuci je odao počast velikom grčkom pesniku iz Aleksandrije, Konstantinu Kavafiju. Njegova pesma istog naziva završava se stihovima: "...Zašto se tako brzo prazne ulice i trgovi/ i svi se vraćaju kućama jako zabrinuti?/Zato što se već smrklo a varvari nisu došli./A neki ljudi su stigli sa granice/ i rekli da varvara više nema./ Pa sad, šta ćemo bez varvara?/Oni su ipak bili neko rešenje."
A inspirisan Kucijevim romanom, slavni američki kompozitor i jedan od najuticajnijih muzičkih autora 20. veka, Fil Glas, napisao je istoimenu operu.filmska akademija.