NOVE ZVEZDE KLASIČNE MUZIKE: "Novosti" sa mladim virtuozima Kristinom Vasić, Lanom Zorjan, Petrom Spasojević i Vukom Vukajlovićem

Ovaj šou program već šest godina postoji u Mađarskoj, a ove godine proširen je i na zemlje Višegradske grupe, Poljsku, Češku i Slovačku, kao i na Srbiju, koja je specijalni gost. Pod sloganom "Sviramo zajedničkim jezikom" nastupilo je dvadeset odabranih muzičkih talenata.

Žiri su činile zvezde klasične muzike iz zemalja učesnica. Srpski predstavnici u žiriju bili su Silvana Grujić i proslavljeni violinista Nemanja Radulović, a u superfinalu će predsedavati velika svetska zvezda, operski pevač i dirigent Plasido Domingo. Na Drugom programu RTS danas u 17 časova možete videti treću, revijalnu epizodu, dok će superfinale, u kojem će biti izabran po jedan pobednik iz svake zemlje, biti emitovano u petak, 18. decembra od 22 časa.

VUK VUKAJLOVIĆ (15), GITARISTA IZ BEOGRADA

SVIRAM SONATE, A OBOŽAVAM "METAL"

KADA je Vuk imao četiri godine, deda mu je kupio prvi set bubnjeva, a teča ga je naučio početnim taktovima. I za tu ljubav, i za onu gitarsku, mogao bi se "okriviti" bend "Slipknot" koji sluša od malena.

- Na "Jutjubu" sam slučajno naleteo na snimak ruskog klasičnog gitariste Rovšana Mamadkulijeva i potpuno se oduševio. Svirao je kompoziciju "Gran Jota" od kompozitora Franciska Tarege. Poželeo sam da i ja jednoga dana sviram tako i mislim da sam na dobrom putu. Možda je teško razumeti što sviram klasičnu muziku, a slušam metal. Dobra kompozicija je takva ma kojem god muzičkom žanru pripadala - kaže Vuk.

Veliko mu je zadovoljstvo da vozi skejtbord. Naglašava da za uspeh u muzici nije dovoljno da je volite i mnogo vežbate.

- Morate da nađete vremena i da pročitate neku knjigu, da odgledate dobar film, ili pozorišnu predstavu. Publika oseti dok sviram i kada sam nervozan i kada se zaljubim. Drugi bi profesori verovatno branili vožnju skejtborda, ali ne i Lazar Ostojić. On je pre svega dobar čovek i pored muzike kojom se bavimo, naučio me je mnogo čemu drugome - priča Vuk.

Malo je nedostajalo da krene putem druge umetnosti, crtanja, koje je zavoleo kada je krenuo u školi. Ipak, ljubav prema muzici je prevagnula:

- Kasnije sam crtao stripove sa mojim izmišljenim junacima, a tema je uglavnom bila naučna fantastika. Čak i danas nacrtam portret nekog od tih likova.

Dodaje da nije verovao da će ga mađarski žiri izabrati:

- Kada su me obavestili, bio sam i srećan i ponosan. Nakon emitovanja prvog polufinala "Virtuoza V4+" pozvalo me je i nekoliko profesora sa evropskih akademija. Iznenadilo me je koliko mojih vršnjaka prati ovu emisiju.

I njemu je veliki podsticaj dao Nemanja Radulović:

- Slušao sam ga kada sam imao 10 godina i sećam se da sam pomislio kako bi bilo baš super da ga jednog dana upoznam. Samo pet godina kasnije, doživeo sam da izađem na scenu, odsviram kompoziciju i oduševim Nemanju. Već maštam kako sa njim na nekoj velikoj sceni i sa simfonijskim orkestrom sviram Concerto de Aranjuez Adagio od Hoakina Rodriga.

KRISTINA VASIĆ (8), SAKSOFONISTKINjA IZ PARAĆINA

SA NOGU JE OBORILA I DOMINGA

KRISTINA ima samo osam godina i njen omiljeni instrument je saksofon. Uspešno se nadmetala na nekoliko međunarodnih takmičenja i dokazala se na najprestižnijim takmičenjima u Srbiji, gde drži rekord - najmlađi je nagrađivani saksofonista u našoj zemlji. Najmlađa od svih bila je i na takmičenju "Virtuozi V4+". Njena majka, Milica Pošarac Vasić, klavirski saradnik u MŠ "Milenko Živković" u Paraćinu, tokom trudnoće je bila muzička pratnja baš saksofonistima. Tada je Kristina prvi put "čula" zvuk svog budućeg instrumenta, a već sa tri godine naterala je mamu da iz škole ponese veliki alt saksofon.

- Došla sam sa mamom u muzičku školu i nastavnik Toma Milosavljević mi je prvi put pokazao saksofon. Sećam se da je bio mnogo veliki i da je imao puno klapni. Iako je bio star i rđav, meni se odmah dopao. Oduševila sam se kada sam prvi put dobila ton. Muzika je moj drugi život, i kroz nju osećam veliku radost - kaže Kristina.

Ona je u Budimpešti izvela Milosavljevićevu obradu kompozicije "Karavan":

- Nastavnik mi je velika podrška. "Karavan" opisuje moj put od Srbije do Mađarske. Bila sam srećna što ću ići u Budimpeštu, bio je to najlepši osećaj na svetu.

Žirije u Beogradu i inostranstvu malena Kika zadivila je mogućnošću da svira duge tonove. Dok su se nizali komentari o njenoj nežnoj pojavi koja "oduva" silinom kojom svira saksofon, plišana kuca Fića pratio ju je u stopu:

- Poznanstvo sa Nemanjom mi je bilo neverovatno, pogotovo što mi je dao da probam njegovu violinu. Najviše sam se zbližila sa Petrom i Vukom. Sa ostalim muzičarima mi je bilo teško da se družim zbog jezika, ali su svi bili mnogo dobri.

Kristinin otac Boban kaže nam da se mnogo toga pozitivnog dešava nakon njenog nastupa u "Virtuozima V4+":

- Plasido Domingo je poslao pismo. Jedan portal je javio da im se nikada nije desio toliki broj pregleda za 24 časa na neku objavu kao što je za Kiku. Iz Turističke organizacije su postavili bilbord sa Kikinom slikom. Hvala im svima.

LANA ZORJAN (12), VIOLINISTKINjA IZ NOVOG SADA

NEMANjA MI DAJE ZLATNE SAVETE

LANA je violinistkinja iz Novog Sada, nedavno je napunila 12 godina, a do sada je osvojila više od 40 prvih nagrada na međunarodnim takmičenjima. Zvuke violine upijala je od najranijih dana zahvaljujući mami Arabeli, koja je tokom trudnoće svirala u Vojvođanskim simfoničarima, i tati Vladimiru, koji i dalje nastupa u operi SNP. Prvi put je violinu zasvirala u četvrtoj godini.

Osim u roditeljima, Lana oslonac pronalazi u profesorki Ivani Aćimoski Žikić, koja predaje na FMU u Beogradu.

- Imala sam samo šest godina kada sam svirala na Međunarodnom festivalu gudača u Nišu, gde je svirala i Ivanina ćerka. Tamo smo se upoznale, i Ivanin muž Uroš Žikić je ponudio mojoj mami da nam ustupi violine iz njegove kolekcije. Za nas je to bio dar sa neba, jer sam ja bila mala i trebalo je nabaviti mnogo violina koje bi "rasle" uz mene. Do sada sam promenila sedam violina - priča Lana.

U maju, dok je tokom karantina čekala da se takmičenja nastave, napisala je prvu kompoziciju, Little virtuoso:

- Nastavnica likovnog mi je poslala tekst konkursa Ministarstva prosvete i želela sam da se oprobam. Kada smo delo postavili na "Jutjub", mami se javila direktorka takmičenja "Oskar Riding" iz Slovenije. U notnom zapisu nam je pomogao moj deka Nice Fracile, poslali smo delo i osvojila sam zlatnu medalju u svojoj kategoriji i specijalnu nagradu "Oskar Riding".

Talentovana Lana kaže da sebe nije videla ni u četvoro najboljih iz Srbije:

- Na audiciji u Beogradu prvi put sam učestvovala na takmičenju u kome su svi instrumenti i svi uzrasti u istoj kategoriji. U našoj zemlji ima mnogo sjajnih mladih talenata

Naposletku je dobila najviše glasova od evropske publike.

Naš proslavljeni violinista Nemanja Radulović imao je samo reči hvale za Lanino izvođenje:

- Bilo mi je neverovatno da uopšte imam mogućnost da sviram uživo pred Nemanjom Radulovićem. Jutro posle polufinala poslao mi je divnu poruku podrške i pohvale za moje sviranje. Od tada se dopisujemo, šaljem mu moje nove snimke, a on mi daje zlatne savete za dalji rad.

PETRA SPASOJEVIĆ (15), PIJANISTKINjA IZ KURŠUMLIJE

NOTE SU MENI SVE U ŽIVOTU

PETRA je pijanistkinja, ima 15 godina, mnogobrojna priznanja i napisane kompozicije. Njen životni početak bio je, međutim, trnovit. Kao prevremeno rođeno dete obolela je od tzv. inkubatorskog slepila. Zbog potrebe za specijalnim obrazovanjem sa šest godina preselila se iz rodne Kuršumlije u Novi Sad. Svet crnih i belih dirki odškrinule su joj igračke klaviri, a sa 10 godina je počela da svira.

- Zvuk klavira mi se oduvek dopadao. Njegovu punu moć otkrila mi je profesorka Ana Frlin kada sam krenula u muzičku školu. Muzika je meni sve u životu. U njoj sam pronašla način da se izrazim i u ona me ispunjava i obogaćuje - kaže Petra.

Univerzalni jezik muzike ne upija preko notnih zapisa već samo po sluhu, u čemu joj profesorka svesrdno pomaže:

- Mnoge muzičke oznake u Brajevom pismu ne postoje. Onaj ko zapisuje kompozicije vrlo često ih sam smišlja. Muzičke literature na "Braju" ima veoma malo. Imam, srećom, apsolutni sluh i dobro pamćenje, pa mi je sada lakše u odnosu na druge slepe ljude koji se oslanjaju samo na Brajevo notno pismo, ali znatno teže u odnosu na ljude koji vide.

Petra je do sada komponovala preko sto dela.

- U svet kompozicije uvela me je profesorka Dorotea Vejnović koja radi na Akademiji u Novom Sadu. Inspiracija je svuda oko mene. Nalazim je u prirodi, najčešće u onome što osetim, što doživim - ističe Petra.

Među Petrine posebne doživljaje mogu se ubrojati specijalna nagrada za autorsko delo koju je osvojila sa 11 godina za prvu kompoziciju, kao i takmičenje "Virtuozi":

- Bila sam veoma srećna što mi je ukazana čast da predstavljam Srbiju, i što je rad moje profesorke i moj zapažen i nagrađen. Nadam se da će mi "Virtuozi" u budućnosti otvoriti nove mogućnosti za nastupe - kaže.

Jedan takav poziv usledio je već na samom takmičenju -Nemanja Radulović pozvao ju je da dele pozornicu Kolarca:

- Nisam mogla da verujem da se to meni dešava. Emocije su me preplavile. U Nemanji sam videla velikog čoveka, kome je porodica na prvom mestu u životu.