INTERVJU Dragan Mićanović: Branim Efendi Mitu iz sve snage

Maja Ješić

14. 12. 2020. u 17:17

STIGAO je iz grada koji se nalazi na pola puta između Tuzle i Valjeva, Beograda i Sarajeva, iz grada u kom su rođeni Jovan Cvijić i Mića Popović, stigao je iz Loznice zaljuljane u mačvanskoj ravnici, stigao je da završi Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

Foto Nikola Terzić

Stigao je Dragan Mićanović do Londona pre dve decenije i čuvenog Glob teatra. Bio je jedan od prvih stranaca koji je zaigrao u tom planetarno prestižnom teatru, za koji važi da je dovoljno imati makar jedno gostovanje da vam umetnički CV bude najkredibilniji. Stigao je u Glob teatar, i ni manje ni više zaigrao u Šekspirovom "Hamletu", a ulogu dobio "na svojoj prvoj audiciji u životu". Stigao je da dobije tri Sterijine nagrade, osam godišnjih nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta, statuetu Milivoja Živanovića, nagrade za najbolju ulogu "Raša Plaović", "Miloš Žutić", Ardalion... Pozorišni je bard, pleni sa pozorišnih dasaka, snimio je filmove "Tamna je noć", "Ubistvo s predumišljajem", "Tango je tužna misao koja se pleše", "Lajanje na zvezde", "Točkovi"...

Od 2000. igrao je Dragan celu deceniju u stranim produkcijama. Po povratku u Srbiju stigao je da igra u serijama "Žene sa Dedinja", "Prvaci sveta", "Ubice moga oca", "Vojna akademija", "Nemanjići - rađanje kraljevine", "Dug moru"... Trenutno ga gledamo u seriji "Kosti", koju nazivaju "banjalučki neonoar s dušom", gde je imao sjajnu ulogu Engleza. Stigao mnogo, i stiže, snima u punom gasu. A uskoro ćemo ga gledati u serijima "Nečista krv" i drugoj sezoni "Duga moru".

Serija "Dug moru" sa Anom Lečić, Foto Nebojša Babić/Promo

Serija "Kosti", posle serije "Meso", produkcije "Bosonoga", koja se prikazuje na RTS vikendom, izazvala je veliku pažnju, a ima i visoku gledanost, od milion i po ljudi. Lik Engleza, kojeg igrate u seriji, takođe je intrigantan, kompleksan, surov, brutalan?

- Divne uspomene imam iz Banja Luke, gde sam sarađivao sa sjajnim partnerima i rediteljem Sašom Hajdukovićem, po fantastičnom tekstu multitalentovanog Kolje Pejakovića. Jako me raduje velika gledanost i lepe kritike na seriju. Englez je surovi hladnokrvni ubica, sofisticiran i opasan, potpuno različit od ljudi kojima je okružen. Negde je oličenje čistog zla. Mnogi će da "daju jedan dinar da uđu, a dva da izađu" iz tog kola zla. Biće veoma zanimljivo do kraja.

Adaptaciju za prve tri epizode serije "Nečista krv" uradila je Milena Marković, četvrtu i petu - Katarina Mitrović, a od četvrte do desete Dejan Pejčić. Režiju prvih pet epizoda uradio je Milutin Petrović, a preostalih pet nastavaka Goran Stanković. Mnogo serija se snima, i postala je praksa da se i scenaristi i reditelji smenjuju u određenom periodu. Da li smatrate da je ta praksa dobra, šta ona dobro donosi projektu, ili vidite možda i neku manu, jer svako od autora ima sopstveni rukopis?

- Ovo je prvi projekat koji radim tako. Moja iskustva, radeći i sa Milutinom i sa Goranom, pozitivna su, tako da to što dva reditelja dele jednu seriju, u ovom slučaju, ispostavilo se kao dobra stvar. Videćemo kakav će biti epilog, jer je serija još uvek u montaži, u postprodukciji. Kako smo radili na setu i sa Milutinom i sa Goranom, pruža mi nadu da ćemo imati jednu lepu seriju. Prvenstveno zbog toga što su njih dvojica imali studiozne pripreme, i mi glumci sa njima. Obojica su bili na glumačkim probama od početka do kraja. Goran je pratio rad prvih pet epizoda, kao što je Milutin pratio rad na drugih pet epizoda. Mislim da su oni odličan tandem i nadam se da ćemo napraviti odličnu seriju.

"Kosti", Foto Nebojša Babić/Promo

Scenario je sublimacija nekih od romana i pripovedaka Bore Stankovića u jednu porodičnu sagu, zahvata period od 40 godina 19. veka. Serija pripoveda o finansijskom, moralnom i fizičkom propadanju jedne porodice. Jesu li to naši Budenbrokovi, Forsajti, Glembajevi, jer nosi u sebi jednu vanvremensku zapitanost i univerzalne dileme?

- Tako je, u pravu ste. Ali znate kako, ovu porodicu posmatramo i kroz okolnosti u kojima žive, i kroz vreme koje tutnji pored njihovih kuća. To je doba propasti jednog velikog carstva, Otomanskog. Priča se dešava u Vranju, koje je u to doba bilo pogranično mesto. Naši likovi nisu izmešteni iz svoje sredine, ali su u isto vreme njihovi karakteri i savremeni, zato Bora Stanković jeste naš veliki klasik. Teme koje je obrađivao u svojim delima su svevremene. Prepoznaćemo se u sudbini ove porodice kroz vreme koje nije nimalo lako. Prepoznaćemo i sve probleme sadašnjice, a od sudbine naših junaka deli nas samo sto godina. Verujem da će današnja publika moći i emotivno da se poveže sa našim junacima. Moram da istaknem da odavno nisam imao u rukama tako dobar domaći scenario. U srži je potpuno ostao Bora Stanković, a opet, tako dobro iskombinovati nekoliko njegovih dela i pretočiti u sudbinu jedne porodice, prilagoditi ga filmskom jeziku - fascinantno je. Ostao sam bez reči kada sam čitao scenario.

Sa Sergejem Trifunovićem u seriji "Dug moru" , Foto Nebojša Babić/Promo

Igrate efendi Mitu. Bora Stanković je lik efendi Mite prikazao snažno i sugestivno, njegova ličnost je osvetljena iznutra, psihološki. On se tragično upinje da zaustavi vreme, ili ga ignoriše. Možete li, u tom smislu, da napravite paralelu između sebe i efendi Mite, u ovom po mnogima zlom vremenu? Da li vi pokušavate da zaustavite ovo vreme, ili ga ignorišete?

- Efendi Mita u ovoj našoj seriji ne nalazi svoje motive samo u drami "Nečista krv", nego i u nekim drugim pričama Bore Stankovića, koje je Voja Nanović povezao u svom scenariju, tako da ćete biti izenađeni šta se sve dešava sa efendi Mitom, od mladosti pa do njegovog kraja. O motivima ne bih pričao, jer ne želim publici da uskratim zadovoljstvo gledanja šta se sve sa njim dešava u tih četrdeset godina. Ni mi ne živimo u nekim srećnijim vremenima o kojima su sanjali junaci Borinih drama. Paralele u današnjici možemo naći na svakom koraku. Kada čitam Boru Stankovića, imam utisak da iz njega isijava tuga, jad, krv i znoj tog vremena. Njegovo stvaralaštvo jako je inspirativno za glumca, za umetnost, inspirativno je preneti tako duboke i snažne emocije na film, u seriju. Paralele su mnoge, jednostavno ljudska priroda je takva, sklona pohlepi, samodestrukciji o kojoj Bora tako snažno i emotivno piše. Lično, kao i mnogi, ne mogu da ignorišem ono što se dešava u celom svetu, kada vlada jedna velika nevidljiva opasnost. Nemoguće je ignorisati dešavanja u savremenom svetu. Ne bežim od toga. Jedva čekam da prođe, da sav ovaj mrak koji je užasno težak za ljudsku psihu što pre prođe i da se vratimo normalnom životu.

Junak koga igrate, kada je nestalo bogatstvo, ogoli se do kraja, vidljiv je kao kukavica, slabić, moralni brodolomnik, egoista. Da li u vašem stvaranju efendi Mite on ima neku pozitivnu osobinu, dobru stranu, da li ga i kakvim sredstvima branite, da li je on odbranjiv makar u jednom segmentu?

- Jeste! Verujte mi i Nanović ga brani, i ja ga branim iz sve snage. Sve to što se njemu dešava ima korene koje vuče iz vremena u kojem živi. Ali i porodičnih prilika koje spolja deluju idilično, a iznutra vonjaju na trulež. Branim ga koliko god je moguće da bude odbranjiv u svim tim njegovim slabostima koje ste nabrojali. Nije to došlo samo od sebe, to vuče duboke korene iz duboke tuge i okolnosti u kojima je živeo.

Koje univerzalne karakteristike prenosi lik efendi Mite u savremeno doba?

- Otuđenost, život bez suštinske ljubavi, pohlepu, gramzivost i tugu. To su neke osnove koje su me vodile kroz taj lik.

Kakva je bila saradnja sa kolegama, atmosfera na setovima?

- Saradnja sa mojim partnerima: Sarom Sandevom, Milenom Predić, Sonjom Kolačarić, Leonom Lučevim, Ljubom Bandovićem, Banetom Trifunovićem, nemam reči da iskažem koliko sam uživao radeći sa njima. Urađen je fantastičan kasting, svi su izuzetno bili posvećeni radu. Kod svih kolega i cele ekipe video sam osećaj da su svi svesni da radimo nešto vredno.

Takođe nastavljate rad u seriji "Dug moru", koju potpisuju ozbiljni autori: Bojan i Bojana Maljević, Goran Gajić, Gorčin Stojanović, Hajdana Baletić i mnogi drugi. Kakva vas saradnja veže za taj projekat i te ljude?

- "Dug moru" je jedna lepa zamisao koja se, evo, ostvaruje već kroz drugu sezonu. Radili smo u prelepim eksterijerima i objektima Luštice i delom u Beogradu. Ne izmeštamo priču, već nastavljamo dalje uz flešbekove. Nastavljamo priču o tragediji koja je zadesila tu porodicu i isplivala na površinu. I dalje ih muči tragedija koju su napravili u drugoj sezoni, pokušavamo da saznamo šta se dešava u priči o toj mističnoj Luštici.

Autori su istakli, govoreći o obe sezone, da je neki lajtmotiv (grubo rečeno) priče "da svaki dug mora da se vrati, da svoje greške moramo ispravljati". Da li vi svoje greške ispravljate i koje?

- Pa, trudim se. Čovek uči iz grešaka. Neke greške vas iz temelja pomere, iz temelja pomere ugao iz kojeg posmatrate život, nateraju vas da radite stvari neplanirano za koje znate da nisu dobre, ali iz najbolje namere mislite da radite nešto što je dobro za vas i vašu okolinu, prvenstveno za vaše najbliže, a u stvari činite zlo i sebi i bližnjima. To je poruka druge sezone "Dug moru"; da taj koren tragedije koju je ta porodica doživela dolazi iz pogrešnih poteza koji vas menjaju iz korena. Rane koje nastaju posle toga teško mogu da se zaleče.

Radnja serije odvija se u istom primorskom mestu, gde se pojavljuje čitav niz likova, porodičnih i mračnih tajni, priviđenja, slovenskih bogova i legendi. Vas čitava ta magija privlači.

- To je u filmskom jeziku jako zahvalna tema, i to se uvek da lepo razraditi, naročito kada imate vremena. Te mistične priče provlačiće se i kroz "Dug moru 2". Mistika tog podneblja, koje vuče duboke korene, nije izmišljena, vrlo je interesantna i inspirativna, a film to voli.
 

Pogledajte više