INTERVJU Olivera Katarina: Nigde nema duše kao u mojoj Srbiji
NE mogu da zamislim kako bi moj život izgledao da sam ostala u svetu, da se nisam uvek vraćala mojoj Srbiji. Prihvatili su me svi veliki reditelji, sve mi je bilo dato...
Foto N. Živanović
Ipak, ne žalim, nikada, ni za čim. Postojao je razlog za sve što sam uradila. Uvek bih isto izabrala, jer nema moje Srbije nigde. Nigde ovih duša nema. Uvek sam to znala, i kao mlada.
Zato nisam nigde ostajala.
Ovako govori, u ispovesti za "Novosti", srpska diva Olivera Katarina (81), ovogodišnja dobitnica Nušićeve nagrade za životno delo festivala "Nušićevi dani" u Smederevu.
Pokorila je svet posle Kanskog festivala i filma "Skupljači perja". Snimila je 36 filmova, 22 singla i 10 ploča. Pevala je na svim velikim scenama u Evropi. Održala je čak 72 uzastopna koncerta u pariskoj "Olimpiji", dva puta je pevala na zatvaranju Kanskog festivala. Tapšali su joj Klod Leluš, Žilber Beko, oduševila je Salvadora Dalija...
PESMA ŽIVOTA "ĐELEM, ĐELEM"
- PESMA "Đelem, đelem", divna ciganska pesma koju je doneo Radović iz Radio Beograda za film "Skupljači perja", obeležila je moj život i karijeru. Podseća me na moje velike uspehe u Olimpiji, Kanu, Americi, Rusiji...
Vezana sam duboko za tu divnu cigansku pesmu koja je osvojila svet i koju su posle mene izvodile velike svetske zvezde.
o Svet se divio vašoj lepoti i talentu...
- Bilo je svačega - lepog i ružnog, nepravde i nežnosti, razumevanja i onog drugog. Lepota me je koštala, jer donosi zlobu, podmetanja, omalovažavanje. I politika se umešala u moj život. Dobila sam etiketu nacionaliste, velike Srpkinje... A ja sam samo bila to što jesam - ni velika, ni mala. Nekome je smetalo, i zato sam žrtvovana. Ipak, ostala sam to što jesam. Uprkos svemu. Foto N. Živanović
o Karijera vam je zaustavljena, trideset godina ste bili u umetničkoj ilegali. Da li vas to i danas boli?
- Više ne. Bolelo me je, svakako. Neshvaćena, bez prava da igram, u najboljim godinama... Tolike decenije nisam mogla ništa da radim, a trebalo je živeti od nečega. Ostala sam sama sa sinom, kada mi je suprug preminuo. Bilo je teško. Ne želim ni da se prisećam kroz šta sam prošla.
o Kažete da, ipak, žalite za pozorištem...
- U pozorištu, nažalost, nisam mnogo igrala, samo šest ili sedam uloga. A mislim da sam prava pozorišna glumica, da sam rođena baš za pozorište, iako je moj lik više "ležao" drami. Na akademiji sam imala desetku iz glume. Očekivala sam da ću zaigrati ozbiljan repertoar, ali smetala sam nekim zvezdama. Očekivala sam od pozorišne karijere mnogo, ali mi se nije dalo. Mnogo toga se meni nije dalo.
o Sada ste dobili Nušićevu nagradu za životno delo. Jedna nepravda je ispravljena, jer ovo je vaša prva pozorišna nagrada...
- Mnogo mi znači ova nagrada, posebno zato jer je stigla od kolega. Nisam baš bila često nagrađivana. I to su bile uglavnom nagrade publike. Zvanični žiriji su me često zaobilazili. Eto, za "Skupljače perja" nikakvo priznanje ovde nisam dobila, a proslavila sam se u svetu.
o Mnogo godina nemate ponude da igrate. Da li biste prihvatili sada ulogu?
- Tačno, nisam imala nikakve ponude. Poslednja uloga bila je u filmu "Čarlston za Ognjenku". Čekam poziv, imam i vremena i energije. Posebno mi nedostaje publika, koja me je uvek volela. Poslednja dva koncerta su dokaz. Želim da napravim novi koncert, osećam želju publike i svoju snagu. I imam sreće, jer bez obzira na moje godine, sačuvao mi se glas, nisam ga mnogo rabila - decenijama me niko nije zvao da pevam.
o Kako živite danas, u doba epidemije virusa korona? Plašite li se?
- Virusa se ne plašim, to ne. Ali, baš razmišljam, da li se nečega plašim... Ne. Ne plašim se ničega. Bilo je perioda kad sam imala strahove, ali nemam ih više. Sad sam neustrašiva.