PISAC IGOR MAROJEVIĆ O NOVOM ROMANU: Dosta je bilo kažnjavanja Srbije

Roman čije ga teme odavno zaokupljaju, kako veli, još ne bi završio da nije bilo korone i prinudne samoizolacije, a ima i sreću da će se (ako ne bude novog potpunog zatvaranja) 5. novembra od 19.30 na Kolarcu održati promocija "Ostataka sveta".

o Svakako preusko, ali možda najzvučnije, deluje odrednica da su "Ostaci sveta" - prvi srpski roman o Jasenovcu. Ipak, bilo je prethodnica...

- Urednik Zoran Bognar je napisao da je to prvi roman o Jasenovcu kao dominantnoj temi.

Bila je pokoja prethodnica, ali ta dela nisu zaživela, a možda ni naročito relevantna. U

Banjaluci je 1984. objavljeno "Jedenje bogova" pokojnog Gorana Čučkovića, knjiga koja vrlo upečatljivo govori o Jasenovcu. Ranije sam mislio da smo kukavička kultura, čim nemamo reprezentativan roman o najkrvavijem nacionalnom mitu, dok Španci imaju roman o Jasenovcu: "Hrabrost" Klare Uson. No baveći se potresnom i mučnom građom i čitajući Čučkovića, koji je izdržao da napiše novelu ali ne i roman, razumeo sam zašto su mnogi odustali od pisanja o Jasenovcu. Uostalom, to zapravo nije ni naročito popularna tema.

Posle površnog a vrlo uspešnog romana o kćerki Ratka Mladića i njenom navodnom suicidu zbog tatinog genocida, Klari Uson je sugerisano da dublje zaroni u srpsku istoriju, te je došla do Jasenovca i "Hrabrosti". Roman je prećutan i u Španiji i u Srbiji, a uspešna španska književnica je založila svoju karijeru zbog priče o Jasenovcu.

o Šta je to za autore donekle kobno ali životno važno u temi Jasenovca?

- Posredi je zapravo sistem logora kojih je bilo sedam, a svaki je potencijalni roman za sebe. Mene je za književnu obradu najviše privukao deo "trojke", ženski logor, koji je donedavno prećutkivan, u čemu su učestvovale i njegove preživele žrtve jer se u patrijarhalnoj kulturi žena praktično osuđuje što je silovana. I sam Jasenovac je do višepartijstva prikazivan uopšteno. Otkako su u javni govor dospeli detalji o tome, mene je dotična tema toliko fascinirala da sam u NBS uz knjige za ispite naručivao i one o NDH i njenim logorima, beležeći pojedinosti dok nisam znao niti da ću pisati o tome niti da ću biti pisac.

o Da li je bilo teže ili lakše pisati o NATO bombardovanju, pa i o Srebrenici, no o zbivanjima iz prve polovine 20. veka?

- Najteže mi je bilo da pišem o onom što sam neposredno preživeo: bombardovanje. Tako je i zbog nedostatka distance, koja je neophodna piscu, koliko i upućenost u temu. Verovatno je veća distanca prema Jasenovcu i Blajburgu, pa i Španskom građanskom ratu i Srebrenici urodila, kako je napisao Perišić, postideološkom perspektivom "Ostataka sveta".

o Od heroja Španskog građanskog rata do dežurnih krivaca ne samo za Srebrenicu već i za bombardovanje naše zemlje - kako se do te mere promenio način na koji se naš narod doživljava?

- Pad ugleda srpske vojske stečenog u Prvom svetskom ratu počinje u tom španskom, zbog poraza levice u čijim redovima su se Srbi i drugi Jugosloveni borili, a zaokružen je devedesetih, ratnim porazima i proglašavanjem srebreničkog zločina genocidom. No za razliku od ostalih zaraćenih strana devedesetih, Srbi nisu imali pi-ar, niti svest o njemu, što je takođe uticalo na konačnu sliku, ako ona to jeste. Nadam se da se s kažnjavanjem Srbije prestalo i da se neće zaokružiti mehanička i nepostojna analogija srpstva i velikogermanstva iz Drugog svetskog rata, što bi, i uz pomoć "Ninove" nagrade, ishodilo praktičnim ukidanjem nacionalne kulture i njenim utapanjem u nepostojeću jugoslovensku, inače u praksi vrlo opasnu.

o Šta (pre)ostaje svetu, u kome se zlo neprestano iznova rađa i budi?
- Ono čega, osim tragičnih stradanja duž XX veka, ima u "Ostacima sveta": pobeda nad traumom, humor i ljubav.