POČAST SLAVNIM PRECIMA: Zgrada bivše glavne železničke stanice u Beogradu biće uskoro pretvorena u muzej srednjovekovne Srbije

Tim povodom predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će uputiti pismo Vladi Srbije i istakao da je to ideja dr Miloša Jovanovića, predsednika Demokratske stranke Srbije, koju je ocenio kao izuzetno dobru.

Tako je stavljena tačka na dileme i predloge za preuređenje stanice koja je trebalo da bude Istorijski muzej Srbije ili Muzej Nikole Tesle.

- Bilo bi značajno da zgrada dobije odgovarajuću namenu i da se pretvori u Muzej srednjovekovne Srbije, što bi donekle trebalo da se radi u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom koja ima dosta artefakata - kaže Jovanović za "Novosti".

- To bi, nezavisno od polemika koje je izazvao spomenik Stefanu Nemanji, zaokružilo ceo prostor na Savskom trgu. Osim podsećanja na slavnu i značajnu istoriju stvaranja srpske srednjovekovne države i odavanja dužne počasti utemeljivačima srpske državnosti, napravila bi se, uz vraćanje izvorne Korunovićeve fasade zgradi Pošte 2 u Savskoj ulici, skladna i koherentna celina.

Jovanović podseća da ideja o otvaranju Muzeja srednjovekovne Srbije na Savskom trgu zapravo nije njegova, već predstavnika sadašnje vlasti. Pozvao ih je da se vrate starim planovima.

- Nećkali su se, razmišljali o Muzeju Nikole Tesle, Istorijskom muzeju - ističe Jovanović. - Reagovao sam zato što smatram da Muzeju Nikole Tesle nije mesto na Savskom trgu, već u rekonstruisanoj zgradi Stare električne centrale na Dorćolu, kako je i predviđeno planom Vlade iz 2017. godine. Beograd bi u tom slučaju dobio dva značajna mesta kulture.

Jovanović predlaže da se u nekadašnju stanicu smeste Galerija fresaka i deo kolekcija Muzeja Srpske pravoslavne crkve i Vojnog muzeja. I Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, nada se da će se u taj prostor useliti i Galerija fresaka.

- Verujem da će Vlada napraviti posebnu radnu grupu za formiranje Muzeja, ali i za prikupljanje eksponata iz srednjeg veka iz različitih kolekcija i muzeja koji bi trebalo da budu deo nove postavke - izjavio je Vesić za "Novosti", podsećajući da su gradske vlasti izdvojile sredstva za obnovu fasade i popravku krova koji je prokišnjavao i da je taj posao uspešno okončan. Na fasadu su vratili grb Srbije koji je uklonjen 1945. godine.

Dugogodišnji upravnik Galerije fresaka dr Bojan Popović, koji je već neko vreme jedini kustos u ovom ogranku Narodnog muzeja, podržava ideju o otvaranju Muzeja srednjovekovne Srbije. Popović kaže da je još 1958. godine, kada je Galerija fresaka organizovala izložbu u najvećoj hali na Beogradskom sajmu, postalo jasno da je zbirka prevelika za zdanje u kome se nalazi. Ni u rekonstruisanom Narodnom muzeju, kao ni u Galeriji fresaka nema dovoljno prostora da se prikaže sve što baštine iz "zlatnog doba" srpske države.

- Dve godine kasnije struka je razgovarala o izgradnji zgrade, ideja je bila da nova Galerija fresaka bude na mestu tada tek započete Svetosavske crkve ili na Novom Beogradu. Do realizacije nikada nije došlo - govori nam Popović.

- Milan Kašanin se zalagao za novu, monumentalnu zgradu od 30-40 dvorana, ističući da "...ako hoćemo da pokažemo ono što smo mi Srbi imali najveće i najbolje, to je naša arhitektura, naša skulptura, naše freske u srednjem veku". Đurđe Bošković je smatrao da Galerija fresaka treba da preraste u muzej gde bi arhitektura, skulptura, primenjena umetnost bile uz freske u svojoj sopstvenoj sredini...

I Vladimir Radovanović, upravnik Muzeja SPC, podržava ideju da bivša Glavna železnička stanica postane mesto kulture, u kome će biti izloženo srpsko blago. U bogatoj zbirci Muzeja SPC nalazi se više od 25.000 artefakata, a najveći deo kolekcije zbog nedovoljno izložbenog prostora nalazi se daleko od publike. Mnogobrojni artefakti iz tog doba ne samo da poseduju izuzetnu umetničku vrednost, već bolje od svih svedoče da su Srbi na ovom prostoru, ali i u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji, bitisali vekovima.