PESNICI SU PLEMIĆI BEZ TITULE: Tomislav Marinković, dobitnik nagrade "Desanka Maksimović" za ukupan doprinos srpskoj poeziji

Branislav Đorđević

22. 09. 2020. u 14:36

MOJA putovanja kroz pesnički jezik su obraćanja svetu koji me okružuje, tražim u njemu skrivene istine, postavljam pitanja ne očekujući egzaktne odgovore već time samo budim maštu kojom se hranim - kaže, za "Novosti", Tomislav Marinković, dobitnik nagrade "Desanka Maksimović" za ukupan doprinos srpskoj poeziji, koju dodeljuje zadužbina velike pesnikinje.

Tomislav Marinković /Foto M. Anđela

Njegova poezija je, po oceni žirija, "obeležena specifičnom poetikom 'malih stvari', estetikom svakodnevice koja nosi odlike univerzalnih vrednosti".

- Svet takozvanih malih stvari, koji je pomenut i u obrazloženju žirija, a koji je, naizgled paradoksalano, način da pesnik bolje sagleda beskonačnost sveta, prisutan je u mojoj poeziji i kao način sagledavanja stvarnosti sačinjene od običnih trenutaka, ali i kao forma mog unutrašnjeg života. Jednostavnije rečeno, život kao takav je samo polazište za oblikovanje života unutar pesme - kaže Marinković.

* Žiri je uočio i bliskost vaše poezije sa pesničkim delom Desanke Maksimović...

- Iako je prijatno čuti takvu ocenu, već i zbog činjenice da gajim veliko poštovanje prema poeziji Desanke Maksimović, kao i zbog mesta koje ona zauzima svojom ličnošću i delom u našoj književnosti, kulturi i u srcima običih ljudi, ne bih išao tako daleko da svoju poeziju nazovem bliskom poeziji velike pesnikinje. Ipak, opčinjenost prirodom, koja je značajna i kao arhetipski prostor, kao i opredeljenje da se u bliskom okruženju pronađu i motivi za pesmu i istine o svetu u kojem živimo, bile bi tačke u kojima je moguć susret jednog i drugog pesničkog glasa. Nagrada koja nosi ime Desanke Maksimović zrači posebnim sjajem i toplinom, i čini da se osetim počastvovanim što sam bar malo obasjan tom svetlošću.

* Slažete li se sa onima koji tvrde da je ovo doba nenaklonjeno književnosti, naročito poeziji?

- Mogu da se složim, ali i da zamislim upitnik sa rubrikom: "Kakav je život poezije, kakav je život knjige, kako žive pesnici?". Poezija je najvitalniji deo savremene srpske književnosti. Gubitak nekadašnjeg javnog prostora poezija nadoknađuje mogućnostima koje pružaju internet i društvene mreže, gotovo svakodnevno se pojavi neko novo pesničko ime i nova pesnička knjiga, kao da se vodi odsudna borba između stvaralačkog optimizma i pesimizma koji je napao veći deo društva, naravno, i kulturu u celini. Pošto je ugrožena masovnom i trivijalnom zabavom, iza koje u senci stoje finansijski džinovi uvek gladni većeg profita, književnost mora da bude žilava i da se brani. Nemam odgovor na pitanje kako će knjiga i izdavaštvo uspeti da se snađu i očuvaju svoje mesto u svetu koji je pretvoren u tržište, ali sam siguran da će poezija nastaviti da održava plamičak večnosti koji je toliko potreban savremenom čoveku. A mi, današnji pesnici, podsećamo na plemiće koji su ostali i bez imovine i bez titule, i samo nas nekadašnji ugled i poštovanje podstiču da dostojanstveno nastavimo da se bavimo večnim temama, promišljanjem sveta u kojem živimo, traganjem za smislom i istinom. Samo tako pesnik može da izađe na kraj sa svojim dobom.

Nestručan pristup obrazovanju

* Kulturnu javnost je nedavno uzdrmala ideja o izbacivanju Desankinih pesama iz programa za 3. i 4. razred gimnazije. Kako ocenjujete ovakva unapređenja obrazovanja i kuda nas ona vode?

- To sve kazuje o jednom nestručnom pristupu oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i o nejasnom cilju šta se hoće i od škole i od nastave književnosti. Meni je iz te afere ostao i jedan snažan utisak, mogao bih ga nazvati fenomenom, bilo je gotovo dirljivo gledati kako jedan narod, za koji se veruje da je zbog poplave neukusa prestao da pokazuje ikakav interes za poeziju i pesnike, odjednom počeo da gunđa, da protestuje protiv odluke i da brani svoju pesnikinju.

* Pišete u jednoj pesmi da je "sve već viđeno, treba otkriti nešto novo". Uspevate li u tome?

- Reč je o završnoj pesmi u mojoj zbirci "Večito sada". Ta pesma je upućena, pre svega, meni, kao opomena. Ako je sve već viđeno i rečeno na hiljade načina u poeziji, od Homera do danas, onda treba potražiti novi način da se kažu istine o svetu koji je i istrošen i umoran od dugog hoda kroz istoriju. Zvuči kao nemogući zadatak, ali upravo to osećanje me inspiriše da napišem svaku novu pesmu.

* Koliko je pandemija uticala na vaš život i rad?

- Pandemija još nije prošla, tako da svakodnevno osećam njeno sablasno prisustvo. Najviše mi smeta što sve ređe viđam prijatelje, retko putujem, nema književnih večeri, izostala su sva planirana učešća na manifestacijama tokom godine. Poslednje čitanje pred publikom imao sam u februaru mesecu u Pančevu. U međuvremenu sam počeo da pišem novi rukopis, pročitao sam neke zanimljive knjige koje nisam stigao ranije da pročitam, jedino tome nisu smetali ni izolacija ni vanredno stanje.

* Mislite li da će svet postati drugačiji posle korone?

- Svet se menja iz dana u dan, čini se da ga sve manje ima u realnosti i da prazninu koja nastaje počinju da popunjavaju virtuelni sadržaji. Ali možda je to samo način da razumemo kuda bi nas odveo pogrešan put kojim se čovečanstvo uputilo.

Pogledajte više