MOĆ SRPSKIH LITIJA U SLIKAMA: Nikolu Brkanovića nadahnula pobuna verujućeg naroda protiv nerazumnog zakona crnogorske vlasti (FOTO)
VESELIH litija nema. One se obično pojave u nekom nevremenu, a ljudi naše vere gotovo hiljadu godina znaju za njih. Litija obilazi crkvu, ona čuva i moli, a protiv litije ne može niko. I u Crnoj Gori litije će, na kraju, nadvladati osionog vladara.
Foto Privatna arhiva
Ovim rečima, svoju veru u lekovitu moć litija protiv nerazumnog zakona crnogorske vlasti o oduzimanju svetinja Srpskoj pravoslavnoj crkvi, za "Novosti" oslikava umetnik Nikola Brkanović, koji je podršku verujućem narodu uputio onako kako najbolje ume, svojim kistom i bojama. Od prve litije u januaru, pa do sredine marta, Nikola je svakodnevno slikao po jednu sliku - 64 litije "preslikane" su na ukupno 64 platna. Foto Privatna arhiva
- Ljudi su me zvali da čestitaju, a rekao sam - ne treba. Nije to za čestitanje, ni za gordost, već za samospoznaju da svako od nas treba da doprinese svom narodu onoliko koliko može, makar to bila i samo kap. Svi po kap i eto nam velike i moćne reke - poručuje ovaj umetnik.
Želja mu je da njegov opus o litijama bude jednog dana viđen tamo odakle je u njegovu inspiraciju i stigao - u Crnoj Gori. Siguran je da se neće dugo čekati. Do tada, deo tih slika (ako virus korona dozvoli), uz blagoslov njegovog preosveštenstva vladike sremskog Vasilija i igumana Arsenija, biće izložen o Velikoj Gospojini 28. avgusta, u porti netom obnovljenog fruškogorskog manastira Bešenovo, koji je u 13. veku podigao kralj Dragutin, a ustaše su ga razrušile 1944. godine. Sa svojom grupom umetnika, sagovornik "Novosti" među prvima je potpomogao ponovnu izgradnju tog manastira. Foto Privatna arhiva
Jer, Brkanović (70), rodom Osječanin, a adresom Somborac, jer voli da je blizu Dunava, kroz život ima tri oslonca - štap, život i delo patrijarha Arsenija Čarnojevića, čuvenu sentencu Crnjanskog da nema smrti, ima samo seoba i nauk svoje prababe Mare Danilović sa Zubaca kod Trebinja, da čestito srpsko čeljade nikad ne sme da proda veru za večeru. Njegove slike našle su put do svih kontinenata. Foto Privatna arhiva
SVOJ NA SVOME
BIO je ovaj umetnik proletos na likovnoj koloniji u Prizrenu, "srpskom Carigradu" i prestonici cara Dušana Silnog. Te slike izložio je Nikola u kripti Hrama Svetog Save u prestonici Srbije. Smatra to svojim najvećim umetničkim uspehom i zato što, boraveći u Prizrenu, nije osetio tugu, nego optimizam.
- Nijednog trenutka nisam imao osećaj da Prizren i vasceli Kosmet nisu moji. Bio sam svoj na svome. Nema mesta melanholiji i predaji, treba verovati. Kosovo je bilo naše i biće ponovo - kategoričan je Brkanović.