RETROSPEKTIVA OSTVARENJA EMIRA KUSTURICE U MTS DVORANI: "Andergraund" duži od pet sati, prvi put kod nas

Marina Mirković 11. 04. 2024. u 16:06

LEPA tradicija koju je uspostavio Filmski centar Srbije, prikazujući restaurisane domaće filmove u svojoj sali u MTS dvorani, od sredine aprila će prerasti u nešto mnogo više, dobijajući posve nove dimenzije i značenja - jer smotra ostvarenja iz autorskog opusa Emira Kusturice mnogo je više od retrospektive, istinski kulturni događaj najvišeg reda. Ne samo zbog toga što će je otvoriti srpska premijera integralne verzije legendarnog filma "Andergraund", 15. aprila od 17 časova - u ponešto neuobičajenom bioskopskom terminu proisteklom iz činjenice da film traje 312 minuta, što će uz dvadesetominutnu pauzu projekciju učiniti petoipočasovnom.

Tanjug

Posle ovog spektakla koji daje sasvim novo značenje reči "celovečernji", i to besplatnog za sve posetioce u Velikoj sali, u danima do 26. aprila biće prikazano, u svojoj raznovrsnosti, gotovo sve ono "celovečernje" što je Kusta stvarao, posle davne 1978. i kratkog filma "Gernika", a od kultnog "Sjećaš li se Doli Bel" iz 1981. godine koji mu je doneo brzometnu slavu. Uslediće nova, HD verzija jednako uspešnog i voljenog filma "Otac na službenom putu", kao i projekcije ostvarenja "Dom za vešanje", dokumentarnih "El Pepe, una vida suprema" i "Maradona", zatim autorovog omiljenog "Život je čudo", te filmova "Zavet", "Na mlečnom putu" i "Crna mačka beli mačor". Za potonji je sigurno da će biti prikazan u sali 6, i to u novoj 4k verziji, za ostale projekcije, sve od 19 časova i uz ulaznice po ceni od 250 dinara, veličinu sale će određivati interesovanje publike.

Očekuje se da će to interesovanje biti ogromno, ne samo za spektakularnu srpsku premijeru integralnog "Andergraunda" (čija je uspešna pariska projekcija i dala ideju čelnicima FCS da je prikažu i u Srbiji), već i za sve ostale filmove, kao retka prilika da se kroz pažljivo osmišljen program sagledaju sve faze stvaralaštva Kusturice, u celini i - u bioskopu, u tom mraku u kome se zbiva magija, a za koji su ova dela i stvarana.

Prisetio se Kusturica sebe kako je, u "Avala filmu", čupao kosu uviđajući da "nikad od toga filma neće biti" jer nikako nije uspevao da ga svede na manje od dva i po sata, pao u depresiju, da bi se duboka sumnja u sebe i svoje delo pokazala kao valjan motor koji utiče na stvari i pokreće napred.

Tanjug

Tekst potpisa

- "Andergraund" je, inače, optimalan za trenutak koji živimo danas, a koji oličava - apsolutna laž, trenutak u kome elita ili glavni tok ne govore, skrivaju istinu - naglasio je autor, govoreći o tome kako je, u trci za zaradom, film postao žrtva jezika reklama, a niko nema vremena, niti strpljenja za filmove od 3-4 sata.

- Međutim, ljudima su ipak malo i dosadili kadrovi od dve sekunde, ili tri, u zavisnosti od toga koliko je nervozan montažer - ustvrdio je Kusturica, ističući da su uslovi života oduvek, još od stare Grčke, određivali sadržaje. - Pokazalo se da vreme kreira i trpeljivost čoveka. Svi se rukovode brzinom, tempom, zaboravljajući da je ritam unutrašnja kategorija koja ima spoljne zakonitosti. Da biste stvarali formu izvan tog konteksta, neopterećeni time, morate biti osobenjaci i veliki poput Handkea, ili Kurosave koji je montirao između dva udara srca, namećući čovečanstvu svoju subjektivnu percepciju.

Svestrani naš umetnik, scenarista i reditelj, pisac, muzičar, poljoprivrednik koji, baš kao što je svoje filmove stvarao "organski", na isti način danas proizvodi hranu - "makar postao poslednji Mohikanac u odbrani prava na zdravu hranu", kako veli.

- Kao neko ko je živeo i stvarao u drugoj polovini i krajem prošlog veka, bio sam u stanju da detektujem sve one bolne lomove koji su obeležili našu istoriju i živote, uslovnosti koje je 20. vek nalagao. Kada je propali poljski glumac Jovan Pavle II bio papa, mi smo živeli slom komunizma. Danas živimo pokušaj sloma Rusije - naveo je Kusturica, rezimirajući svoj opus, od prvih filmova proisteklih iz doba kolapsa komunizma, začetaka prodaje dece kao teme koja danas dobija katarzičnu formu, preko izleta u nadrealizam s filmom za englesko govorno područje - koji je postao uspešan u Evropi a u Americi doživeo fijasko. Usledio je "Andergraund" kao još jedan dokaz, kako reče autor, da "nije sposoban da napravi film po tržišnim merilima", pa "Crna mačka beli mačor" (i priča da je Beograd bombardovan jer je ovaj domaći film imao više gledalaca od "Soldata Rajana", kako kaže Kusturica), "Život je čudo" koji je reditelju najdraži, istinit film, ali je privukao samo 200 hiljada gledalaca u bioskope, što je ogroman pad u odnosu na komercijalne prethodnike...

- Za moju, kao i za umetnost uopšte, neophodne su mecene, za "Mlečni put" sam ja sam bio mecena a za svoj budući triptih sam našao mecenu - otkrio je Kusturica, demantujući da je taj mecena Vladimir Putin, koji ga je nedavno primio u Kremlju, i otkrivajući da nije išao kod predsednika Rusije da traži novac, već da ga je posetio kao "jedinstvenu pojavu u istoriji Rusije", da bi mu rekao kako želi da bude "deo novog sveta koji se javlja u Evroaziji".

Ističući da su ruska literatura i muzika esencijalni deo evolucije evropske kulture, koja se toga odriče "iz neznanju ili potrebe da jih poništi", te da je Dostojevski pisao o ljudima sa margine, poput našeg Žike Pavlovića a da je sve što je sam radio u životu proisticalo iz njihove pozicije - Kusturica je najavio film "Inženjer lakih šetnji", svoju interpretaciju Dostojevskog, koju će snimati u Rusiji.

Priča je to o dobrom čoveku koga sudbinski put odvede do žene, koja postaje prostitutka da plati očeve dugove i lečenje, preko petorostrukog ubistva koje počini i pokušaja da u Sibiru nastavi život sa tom ženom, ali pod tuđim identitetom - da bi na ime svog dvojnika primio poziv i otišao u rat u Ukrajinu, ni kriv ni dužan.

- Film će predstavljati moj pogled, koji je uvek duboko zaptiven u srpsku filmsku, literarnu i slikarsku tradiciju - otkrio je reditelj, ističući da se nacionalna kinematografija meri brojem dobrih, a ne brojem komercijalno uspešnih filmova, te da je naša u odnosu na susede dobra ali u odnosu na Rumune slaba, jer "naše se teme udaljavaju od naše stvarnosti i egzistencijalnog pečata, serije su nam pune besmislica i po njima ne znaš dešavaju li se u Kaliforniji ili u Čurugu".

Presvlačenje za 21. vek

POSLE filmova Soje Jovanović i Puriše Đorđevića u novom ruhu, prikazanih tokom marta, u sali FCS u MTS dvorani će tokom idućeg meseca biti predstavljene restaurisane verzije filmova o Drugom svetskom ratu, od "Užičke republike" do "Heroja Halijarda", najavio je v.d. direktora FCS Ivan Karl, koji skupa sa predsednikom UO FCS Miroslavom Lekićem razmišlja o aktivnom uključivanju Filmskog centra u proces "presvlačenja filmova iz dvadesetog, za 21. vek", tako da boje legendarnih domaćih ostvarenja zaista bljesnu sa velikog platna.

Pogledajte više