PUNIM GASOM, PA U RIKVERC: Predstavljanje knjige dr Marka Miljkovića o razvoju automobilizma kod nas, u Muzeju Jugoslavije

M.Kralj

24. 03. 2024. u 18:44

KAKO su automobili uticali na naše živote, ali i istoriju u poslenjih 120 godina, istražuje knjiga dr Marka Miljkovića - "Automobil je sloboda - Istorija razvoja automobilizma u Srbiji 1903-2023".

Sreten Kostić, prvi srpski šofer, Foto: Muzej automobila

Ovo delo istoričara, naučnog saradnika Instituta ekonomskih nauka i gostujućeg kustosa Muzeja automobila, koje je objavio "Službeni glasnik", sa različitih aspekata osvetljava vezu čoveka i vozila, taj fenomen savremenog društva.

Koristeći najraznovrsnije istorijske izvore - arhivsku građu, novinske članke, fotografije, delove automobila, reklame, pozivnice, postere, filmove i TV serije, popularnu muziku i sećanja savremenika, prikazuje autentičnu sliku čitavog jednog veka tehnološke revolucije, tvrdi se u najavi ovog dela koje će sutra biti promovisano u Muzeju Jugoslavije.

A na pitanje zašto je automobil kao simbol mobilnosti i napretka, već u naslovu knjige spojio sa slobodom, Miljković, za "Novosti", kaže:

- Naslov knjige otkriva i osnovni motiv za njen nastanak. Automobil je "oslobodio" ljude redova vožnje i stanica, omogućio slobodan izbor destinacija, pa i same putanje kretanja, što su bila ograničenja koja su postojala i postoje kod tradicionalnih sistema transporta, poput brodova, vozova i aviona. Sloboda i individualizam dodatno su naglašeni i činjenicom da vozač sam upravlja automobilom i vozi ga na način koji odgovara njegovom temperamentu ili konkretnim potrebama. Istovremeno, automobili postoje i masovno se koriste samo u slobodnim društvima. U knjizi sam kroz razvoj privatne motorizacije analizirao i na koji način i u kom obimu su se ove vrste sloboda osvajale ili uskraćivale u Srbiji u poslednjih 120 godina.

"Buržoaske ideje" i zabrane

SOVJETSKI diktator Staljin je jednom prilikom rekao da je "privatni automobil buržujska ideja" - i nije ih ni bilo u privatnom vlasništvu za vreme njegove vlasti. U Severnoj Koreji ni danas nema privatnih automobila, a nije ih bilo ni u Albaniji u vreme Envera Hodže - podseća Miljković. - Sa druge strane, masovna motorizacija počinje u SAD tokom dvadesetih godina prošlog veka, zemlji razvijene demokratije i raznih vrsta sloboda.

Na početku 20. veka automobili su bili jako skupi i dostupni samo najvišim predstavnicima društvene elite, objašnjava pisac ove knjige, i dodaje:

- Tako je bilo i u Kraljevini Srbiji. Prvi vlasnici su bili poznati bankari, trgovci, industrijalci, rentijeri, kraljevska porodica i, naravno, vojska. Međutim, do početka Prvog svetskog rata možemo da govorimo o svega tridesetak vlasnika automobila, što jasno govori o skromnim materijalnim mogućnostima, sa veoma malim brojem jako bogatih i ogromnim brojem jako siromašnih građana kojima je i bicikl predstavljao luksuz. U tom smislu, možemo da govorimo i o jednako ograničenim dometima modernizacije društva u celini. Situacija nije bila ništa bolja ni u Kraljevini Jugoslaviji, koja je do početka Drugog svetskog rata bila na začelju liste evropskih zemalja u pogledu razvoja motorizacije, iza koje su bile samo Albanija, Bugarska i Turska.

Foto: N. Vulović

Istraživač, dr Marko Miljković

Istorijsko iskustvo je pokazalo da se masovna privatna motorizacija razvija u društvima u kojima postoji široka i relativno bogata srednja klasa, ističe sagovornik:

- Govorimo o ljudima koji žive od svog znanja, dakle, profesorima, advokatima, lekarima, inženjerima, naučnicima, državnim službenicima i tako dalje. U SAD je taj nivo modernizacije i razvoja dostignut već početkom dvadesetih godina, a u Zapadnoj Evropi tokom pedesetih godina 20. veka. Na ovim prostorima, najdinamičniji je bio period od sredine 1960-ih do početka 1980-ih, bilo da je reč o masovnoj motorizaciji ili o modernizaciji društva u celini. To je bilo vreme kada se čekalo u redovima ispred salona automobila, kada je gotovo svako drugo vozilo na putevima bilo prozvedeno u Kragujevcu, i kada je, danas pomalo neverovatno, Jugoslavija bila u prvih deset zemalja u svetu po uvozu "mercedesa".

Foto: N. Vulović

Porodično putovanje Zastavom 750

Prema Miljkovićevim rečima, razvoj automobilizma u Srbiji u poslednjih 120 godina nekoliko puta je počinjao od nule.

- Balkanski ratovi, Prvi i Drugi svetski rat, raspad Jugoslavije, sankcije i ratovi 1990-ih predstavljaju jasne i očigledne prekide u procesu razvoja motorizacije - podseća autor. - Veliku prekretnicu predstavljao je i donekle nametnut prelaz sa dominantno američkih na nemačke automobile u drugoj polovini tridesetih godina 20. veka, što je bila posledica političkog i ekonomskog okretanja Kraljevine Jugoslavije ka saradnji sa nacističkom Nemačkom. Svakako su svi ovi prekidi i novi počeci bili teški za vlasnike automobila koji su ih se silom prilika odricali ili uz velika odricanja održavali, ali indirektno govore i o velikim diskontinuitetima u širem procesu modernizacije.

Promocija u Muzeju "25. maj"

PROMOCIJA knjige "Automobil je sloboda - Istorija razvoja automobilizma u Srbiji 1903-2023"", zakazana je za sutra u 18 časova zgradi Muzeja "25. maj", pri Muzeju Jugoslavije. Uz autora govoriće Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije, Bogdan Petković, direktor Muzeja automobila, Gordana Milosavljević Stojanović, urednica u "Službenom glasniku", Saša Ilić, recenzent, i Rifat Kulenović, kustos Muzeja Jugoslavije.

Završno poglavlje Miljkovićeve knjige nosi naslov "Punim gasom u mestu" i govori o stanju u kojem se danas nalazimo.

- Posle 120 godina ogromnih napora države i pojedinaca, savremena Srbija se ponovo nalazi na začelju liste evropskih zemalja prema stepenu motorizacije, ispred Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije i Turske. Prosečna starost automobila je preko 17 godina, što nas svrstava u rang sa Estonijom i Letonijom, zemljama sa najnižim nivoom motorizacije u Evropskoj uniji, dok je na jugu Srbije stanje još lošije - prosečna starost prelazi 20 godina, dok gotovo nijedno vozilo ne ispunjava minimalne bezbednosne kriterijume svoje klase. Pre skoro sto godina predstavnici vlasti su postavljali pitanje koje se i danas čini relevantnim - zašto smo poslednji kad nismo najgori? Bojim se da rešenje treba tražiti u boljem razumevanju stanja u kojem se nalazimo kako bismo mogli da damo pravi odgovor na prvi deo ovog pitanja - zaključuje autor ove istorije razvoja automobilizma u Srbiji.

Pogledajte više