TEMELJ TEATRA NA ĐETINJI SU ZAVIČAJNI PISCI:Zoran Stamatović, direktor NP iz Užica,prestonice srpske kulture 2024.godine

Ove godine Užice će biti u prilici da iz svoje bogate baštine i savremenog doba prezentuje sve ono čime se ponosi i zaslužuje da "prestonuje". A mnogo je toga što je ovaj kraj upisao u kulturnu mape Srbije našeg vremena, pre svega sa svojim međunarodnim festivalima - filmskim "Kustendorf", kolonijom umetničke keramike "Zlakusa", grafičkim bijenalom "Suva igla", književnim "Na pola puta", smotrom dečjeg folklora "Licidersko srce", pa i bluz i rok festivalom In Wires. Među svim događajima posebno mesto, gotovo tri decenije, gradi festival koji je nadživeo zemlju u kojoj je nastao - Jugoslovenski pozorišni festival "Bez prevoda".

- Drago mi je da je i formalno Užice proglašeno prestonicom kulture Republike Srbije za 2024, mislim da je ono to u kontinuitetu već dugi niz godina. Zahvaljujući, pre svega, svojim profesionalnim institucijama - kaže Zoran Stamatović, direktor Narodnog pozorišta. - Naravno, među njih ubrajam i Narodno pozorište i njegov Jugoslovenski pozorišni festival "Bez prevoda". Predstavićemo se onim najboljim što imamo, celim svojim ansamblom i piscem koji je zlatna značka srpske kulture, Ljubomirom Simovićem, našim Užičaninom, i njegovim kapitalnom dramom "Putujući pozorište Šopalović". Predstavu režira Milan Nešković, a premijera će biti 22 marta.

U ovoj kalendarskoj godini, dodaje Stamatović, radiće se i predstava o Magi Magazinović, još jednom simbolu grada na Đetinji: prvoj modernoj srpskoj plesačici i teoretičarki plesa, filozofu i novinaru:

- Maga Magazinović je bila preteča mnogih progresivnih stvari, pre svega, progresivnog mišljenja. Dužni smo da je ovekovečimo u našem scenskom prostoru, stavljajući na repertoar tekst Jelene Kajgo koji će osvetliti Magin život i više je približiti savremenom gledaocu. Uz "Šopaloviće" biće to glavna tačka oslonca ovogodišnje produkcije. Probe će početi posle premijere Simovićevog komada, a prvo izvođenje je planirano za septembar.

Naravno, reprezenti srpske kulture iz užičkog kraja su i drugi umetnici, pa tako današnja scena ima svoje adute u svim oblastima:

- Kada je o slikarima reč, ne znam koga bih izdvojio. Pripadaju samom vrhu savremene umetnosti, da pomenem samo Dušana Starčevića i Mladena Jevđovića. Svako je na svoj način obeležio savremeni trenutak užičkog kulturnog prostora: Jevđović uvodeći grafički dizajn na velika vrata sa bijenalom "Suve igle", a Jevđović sa nezaboravnim akvarelima našeg kraja. Inače, i u pozorištu su nam prvi temelj zavičajni pisci. Verujem da bez dobrog teksta nema dobre predstave, pa su temeljni oslonci, uz jednog od najistaknutijih pisaca srpskog realizma Milutina Uskokovića, naši savremenici - Simović, Ršumović, Vitezović i Basara.