VOLEO SVE ŠTO JE LEPO U POZORIŠTU: Na vest o smrti Jurija Solomina, velikog glumca i ruskog "oskarovca"

Vukica STRUGAR

16. 01. 2024. u 13:25

U KLASICI je sve savremeno. I misli i reči. U delima Ostrovskog, Puškina, Tolstoja, Gogolja, Dostojevskog... svaka reč je savremena. Iz godine u godinu, sve više volim ruski jezik - ovako nam je "u pero" govorio veliki glumac, reditelj i umetnički direktor Malog teatra u Moskvi, najstarijeg pozorišta u zemlji, Jurij Solomin.

foto Shutterstock

Bilo je to, sad već davne 2002. godine, kada je naše Narodno pozorište gostovalo sa "Galebom" (u režiji Steve Žigona) u glavnom gradu Rusije, da bi godinu dana kasnije domaćini uzvratili posetu, dolazeći na beogradsku scenu sa istim Čehovljevim delom. Ovih dana u Moskvi je preminuo Jurij Solomin (89), zaslužni umetnik SSSR, ministar kulture u vreme Jeljcina i jedini ruski "oskarovac" - tiho, u snu, dva meseca posle moždanog udara.

Jurij Mefodijevič Solomin rođen je 18. juna 1935. godine u Čiti, u porodici profesionalnih muzičara. Sibirac iz Zabajkala učio je glumu u Višoj pozorišnoj školi "Ščepkin" pri Državnom akademskom malom pozorištu. Diplomirao je 1957. i primljen u ansambl, a i njegov brat Vitalij bio je, takođe, istaknuti glumac.

foto Profimedija

Pozorišnu slavu stekao je 1966. igrajući Hlestakova u predstavi "Generalni inspektor" po Gogoljevim motivima. Na sceni Malog teatra ostvario je više od pedeset rola, dok je za ulogu Famusova u predstavi "Teško od pameti" dobio i Državnu nagradu Rusije. Ostale su zapamćene njegove glumačke kreacije u predstavama "Poniženi i uvređeni", "Dubina", "Sirano de Beržerak", "Živi leš", "Molijer"... Od 1980. počeo je da se angažuje i kao pozorišni reditelj. U Bugarskoj je debitovao sa komadom Ostrovskog "Šuma", a njegov potpis nose predstave u Malom teatru, između ostalih, "Galeb", "Tri sestre", "Moć tame", "Lukavost i ljubav".

Na filmu se prvi put pojavio 1960. igrajući inženjera Pavela Kaurova u "Besanoj noći". Neka od najpoznatijih ostvarenja na filmskom platnu su u TV filmu "Ađutant Njegove Ekselencije" (1999. objavio je i knjigu "Od ađutanta do njegove ekselencije"), "Inspektor krivične istrage" i, naravno, uloga Arsenjeva u filmu Akira Kurosave.

Japanski reditelj govorio je za Solomina da je "umetnik koji može da odigra sve", što je i pokazao u gotovo šezdeset filmova i TV serija. Nagrada Oskar stigla je upravo za Kurosavin film "Dersu Uzala" 1976. godine, u konkurenciji najboljih stranih ostvarenja. Sa istim naslovom gostovao je i na Festu 1977, a veliki ruski umetnik dobitnik je i Plakete jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Zanimljivo je da je tokom nekoliko nastupa Malog teatra u Japanu, Solomin uporno ubeđivao Kurosavu da u Malom teatru režira neku predstavu. Iako nikada nije radio u pozorištu, pa i pored činjenice da je već uveliko bio bolestan, Kurosava je poželeo da postavi "Idiota" Dostojevskog, pošto je (1951) snimio istoimeni film. Nažalost, smrt ga je u tome sprečila.

foto Profimedija

Tekst potpisa

Jurij Solomin je je do poslednjeg dana imao neprikosnoveni ugled u otadžbini, a kao upravnik (od 1988. godine do naših dana) bio je izričitog stava da umetnički sadržaji najstarije pozorišne kuće podrazumevaju sasvim jasnu estetiku:

- Kada modernizujemo klasiku ne možemo da je obučemo u svašta. Video sam jedan Čehovljev komad, čini mi se da je bio "Višnjik", gde se radnja dešava u blizini toaleta, na ulici pored puta, a glumci su obučeni u prnje. Imao sam utisak da se i smrad širi sa scene. Protiv toga sam da reditelj "ispravlja" jednog Čehova! Da sam vlast, diskvalifikovao bih ga kao u sportu. To je gnusno. Dovoljno je nesreće i bola u svakodnevnom životu, ne treba ga tražiti na sceni i to tamo gde mu nije mesto - pričao je u razgovoru, za "Novosti", slavni umetnik.

Na pitanje kakve kvalitete treba da ima pisac da bi za života postao klasik (kao što je bio slučaj sa Ostrovskim, na primer), Solomin je odgovorio:

- Treba, pre svega, da ima poštenje i talenat. Dramski pisac Viktor Rozov postao je klasik još za života. Apsolutan klasik je i Solženjicin. Izveli smo 1989. njegov komad o ubistvu cara Nikolaja Romanova, a sada razmišljam da ga vratimo na repertoar. U to vreme bilo je i straha zbog izvođenja, ali sa puno ponosa mogu da kažem da smo ga igrali šest sezona pred punom salom! Kako su se saznavali novi detalji o ubistvu, tako smo ih ubacivali u predstavu. Ne pamtim takvu tišinu u publici, ponekad smo se čak pitali ima li ikog u sali...

Pozorišni bard otkrio nam je i da ne voli savremene komade sa dva-tri čoveka na pozornici, nazivajući ih međuscenama koje su pogodne da se zarade pare, ali da u Malom teatru to ne mogu sebi da dozvole. Uz komplimente predstavi Steve Žigona, veliki Jurij Solomin naglasio je i ovo:

- Ne moram reći da ima mnogo stvari koje nas spajaju. Između ostalog, slovenstvo i dramaturgija. Znam da se u Jugoslaviji puno gledala ruska klasika. Naša veza je pozorišni jezik. Radujem se vašoj jedinstvenoj školi i imam veliko poštovanje prema vašim autorima - istakao je Solomin i dodao uz osmeh: - Uverio sam se da su glumci dobri, a glumice i lepe. Volim sve što je lepo u pozorištu...

Povratak umetnosti

UMETNOST se polako vraća u ruski film - istakao je Jurij Solomin na Svetom Stefanu u razgovoru, za "Novosti". - Talas komercijalizacije koji je zahvatio Rusiju posle raspada SSSR postepeno prolazi. Narod se nagledao vesterna, trilera, horor majstorija, reditelji su prestali da povlađuju takvim ukusima. Za to je najviše "kriv" Nikita Mihalkov, sjajni reditelj koji pravi najbolje filmove.

Ordeni i - asteroid

SOLOMIN je bio predsednik Asocijacije ruskih dramskih pozorišta, osnivač Fondacije Malog teatra za unapređenje i razvoj kulturnog i duhovnog nasleđa. Nosilac je i brojnih državnih priznanja, kao što su Orden zasluga za otadžbinu, Orden prijateljstva naroda, Orden časti, Orden Izlazećeg sunca III stepena (Japan)...

Posvećeni su mu dokumentarni filmovi "Njegova ekselencija Jurij Solomin" i "Jurij Solomin. Više od umetnika", kao i knjiga "Jurij Solomin. I sve o njemu". Glavni asteroid 10054 Solomin - nazvan je po velikom umetniku.

Pogledajte više