MAJSTORIJE BRITKOG DUHA: Momčilu Mihajloviću uručena nagrada "Jovan Hadži Kostić" za satiru

- Neizmerno mi je drago, kao nekome ko je kao klinac uživao u Jovanovim majstorijama, što ovde gde se sve uništava pa onda ponovo stvara, legendarna rubrika T.R.N. neprekidno postoji šest i po decenija - naveo je Mihajlović primajući priznanje, a zamoljen da "izvede" jedan svoj aforizam zapitao se: "Treba se boriti protiv primitivizma. Ali kako to pomiriti sa negovanjem tradicije"?

Priznanje je uručeno Mihajloviću (1961) među odabranim karikaturama sa konkursa "Pjer", u Galeriji RTS - "Klub". Prostor su, do poslednjeg mesta, juče ispunili oni čije su "karikature" sazdane od reči, autori Beogradskog aforističarskog kruga, koje su došle da podrže kolegu onako kako najbolje umeju - čitajući svoje probrane aforizme.

- Jedan naš veliki aforističar, Bojan Ljubenović se zove, napisao je: "Bolje da me pitaju zašto ne pišem nego zašto pišem". Ovaj aforizam kao da je pisan za ovogodišnjeg dobitnika nagrade "Jovan Hadži - Kostić" Momčila Mihajlovića - ovim je (svojim) rečima i (sopstvenim) aforizmom satiričar i pisac Bojan Ljubenović, urednik rubrike T.R.N. u "Večernjim novostima", predstavio laureata priznanja koje nosi ime legendarnog pisca aforizama, čoveka koji je upravo rubriku "Tako reći nezvanično" (T.R.N.) učinio kultnom.

Priroda je novopečenog nosioca nagrade "Jovan Hadži - Kostić" obdarila izuzetnim književnim talentom koji piše izvanredne aforizme i priče, oštar je, gorak, hrabar, bekompromisan, naveo je Ljubenović, predsedavajući žirija koji je doneo odluku o laureatu, i dodao na ovu hvalu jedno "Ali..." te nastavio:

- Obdaren je i veoma snažnom lenjošću pa piše retko, neredovno i, čini se, nevoljno. Zato je svaka njegova knjiga praznik za ljubitelje satire, a posebno urednike satiričnih rubrika... Kao što nekim ljudima čupamo reči iz usta, Moci čupamo rečenice iz suštine njegovog bića. Iskreno se nadam da će mu ova ugledna nagrada biti podstrek da piše više.

Aleksandar Čotrić, raniji nosilac ovog priznanja i jedan od članova žirija, u kome su bili i Slobodan Simić, Dragutin Minić Karlo i Dragan Uskoković, rekao nam je da aforizam na srpskom prostoru ima veoma dugu tradiciju, jer se prva knjiga jednog srpskog autora pojavila još davne 1792. u Beču - bio je to "Mali bukvar za veliku decu" Mihajla Maksimovića.

- U ovoj oblasti bili smo lideri i to ostali, verujem da se najbolji aforizmi pišu upravo u našoj zemlji, a kao priređivač 10 antologija aforizama, počev od ruskog i poljskog, preko češkog i slovačkog zaključno sa antologijom nemačkog aforizma, mogu sa ponosom i zadovoljstvom da kažem da smo i u toj oblasti bez premca - naveo je Čotrić. - Kao što imamo najboljeg tenisera, košarkaša, vaterpoliste, imamo i najbolje aforističare na svetu.

"Treba verovati da jedan čovek može da reši sve tvoje probleme. Ti si taj čovek.", jedan je od Čotrićevih aforizama izrečenih juče, dok britka igra reči "Opozicija nije krala. Nije bila u poziciji" nosi potpis Nade Karadžić.

Vladica Milenković je konstatovao: "Imali smo ludu sreću. Kad nas je napustila sreća, bar nam je nešto ostalo", a Miodrag Stošić posavetovao: "Političari su naše oči. Treba ih zatvarati preko noći".

Veterani aforističarskog kruga briljirali su čitajući odabrane svoje britke iskaze. "Nema dokaze da je pisac. Izgubio je člansku knjižicu", čuli smo od Miroslava Sredanovića, dok je Vitomir Teofilović govoreći aforizme iz svoje knjige "Od juče do malo sutra" naveo i "Da nismo Srbi, bili bismo što i ostali - niko i ništa".

"Za svetski mir je dovoljno da Amerika ne ide u mirovne misije", objasnio nam je Mitar Đerić, koji je nagradu "Radoje Domanović" dobio za "Minimalce" sačinjene od 2 do 5 reči, ubojite poput ovog o "evropskom putu", koji glasi: "E U majčinu".