VAJAR KOJI JE MRZEO RAT: U SANU svečana akademija povodom 125 godina rođenja Henrija Muta

M. Kralj 13. 10. 2023. u 18:06

VEOMA mi je žao što nisam sa vama na obeležavanju 125. godišnjice rođenja mog oca, kao i podsećanja na izložbe koje je održao u Jugoslaviji 1955, poručila je učesnicima skupa u SANU Meri Mur, ćerka svetski slavnog vajara Henrija Mura (1898-1986).

Foto SANU

- Iako mi je bilo samo devet godina, bila sam svesna političkog i umetničkog značaja tih izložbi - stoji u pismu vajareve naslednice, u kome je otkrila i da su uz poklone sa puta roditelji iz Beograda doveli i Mirjanu, ćerku našeg arhitekte, koja je potom živela kod njih i bila joj dadilja.

Svečanu akademiju u čast ovog inostranog člana SANU, od sredine sedamdesetih, otvorio je njen predsednik, akademik Zoran Knežević, a uz obraćanje britanskog ambasadora Edvarda Fergusona i akademika Dušana Otaševića, pročitano je i pismo Godfrija Vorsdejla, direktora Fondacije "Henri Mur".

 

Foto SANU

Penelopa Kertis

O odnosu velikog vajara prema ratu govorila je Penelope Kertis, nekadašnja direktorka Tejta i dugogodišnji kustos Instituta "Henri Mur" u Lidsu. Fokus izlaganja ove istoričarke umetnosti i autora mnogobrojnih knjiga, bili su crteži nastali tokom bombardovanja Britanije u Drugom svetskom ratu, a kako je otkrila u razgovoru za naš list pre početka skupa, oni će biti i deo izložbe naredne godine u Londonu, koju trenutno priprema:

- Ti crteži su vezani za izvođenje drame "Spasavanje", koju je prenosio Radio Bi-Bi-Si, a slušalo tri miliona ljudi. Bila je to nova verzija "Odiseje", pisana iz ugla Penelope, sa idejom da predstavi tadašnju okupaciju Grčke i njeno spasavanje. Samog Odiseja je predstavio, poput sebe, kao 45-godišnjaka. Kroz ove radove pokušao je da razreši vlastitu dilemu da li da se uključi, ili ne u rat. Imao je zanimljivu prepisku sa jednim prijateljem koji je odbio da se bori, jer je smatrao da je rat imperijalistički. Ovaj deo njegovog ospusa korespondira i sa sadašnjim vremenom i dilemama umetnika u odnosu prema ratu.

Mur je često radio ratne spomenike, podseća sagovornica, ali su na njima ratnici ranjeni, usnuli, jer za njega u ratu nije bilo ničeg što treba glorifikovati:

O "Bitlsima" i srcu

SEĆANjA na Mura u SANU je podelio i Ričard Ventvort, britanski vajar i profesor, koji je kao 19-godišnjak boravio u njegovom studiju. Kako je otkrio za naš list, kao neko ko je išao u školu sa sinom Ficroja Meklejna (oficir pri Vrhovnom štabu NOVJ), može da zamisli i razume politički kontekst Murovog dolaska u Jugoslaviju.

- Radio sam kratko za Mura, u vreme kada je obavljena prva transplantacija srca, o čemu smo slušali na radiju, a ja sam pravio male modele srca - objašnjava, kako za sebe kaže, ovaj vršnjak modernog sveta koji se sada raspada. - Tada se pojavio album Sgt.Pepper. Mur je tada mlađi od mene sada, i jednom je samo komentarisao "Bitlse", povodom samoubistva Brajana Epštajna, rekavši: "Mora da je taj biznis veoma zahtevan".

- Prikazivao je samo njegove pogubne strane. Govorio je da rat ljude čini glupim - ističe Kertisova dodajući da se kao učesnik Prvog svetskog rata osećao izdanim.

Prema njenom mišljenju uloga koju je imala Murova izložba u Beogradu, bila je bliža društvenom, nego umetničkom uticaju na naše likovne stvaraoce.

- Ovdašnjim vajarima nije bio potreban Henri Mur da im kaže kako da rade, već je ta izložba bila demonstracija toga kako skulptura može da ima javni uticaj - smatra Kertisova. - I sam Mur se premišljao da li želi, ili ne da bude javna ličnost.

O značaju izložbe i boravak britanskog skulptora u Beogradu, govorili su Jerko Denegri, Ljubica Vujović i Ana Ereš, Feđa Klikovac se osvrnuo na svoj rad u Fondaciji "Henri Mur", a diskusiju je vodio inicijator i organizator ovog skupa realizovanog u saradnji sa Britanskim savetom, dopisni član SANU Mrđan Bajić.

Pogledajte više