SRPSKI VOJNICI OSTALI ZA VEČNOST: LJubivoje Tadić, posle četiri decenije, vraća se "Krajputašima" i Branku V. Radičeviću

Zanimljivo je da je sa profesorom Predragom Bajčetićem postavio svoju diplomsku predstavu "Krajputaši 1804-1918", inspirisanu Radičevićevom knjigom "Plava linija života", koja je od te 1984. godine odigrana 326 puta i tako postala najizvođenija diplomska predstava u istoriji Fakulteta dramskih umetnosti.

- Igrao sam je još dva puta toliko, izvodeći odlomke, u različitim oblicima i formama. Predstava je umnogome odredila moj put stvaraoca i prikazivača, ideju da se bavim literaturom, da igram u pozorištu koje dugovečno gradi odnos sa publikom i ostaje u pamćenju - rekao je Ljubivoje Tadić povodom nove dramatizacije.

Kako kaže naš sagovornik, njegov motiv da se vrati ovoj priči je osećaj da temu nije sasvim zaokružio, a veliko je pitanje "da li se sve priče mogu ispričati i da li se sva tišina može odćutati".

- Krajputaši su blago naše prošlosti. Branko ih je oživeo na jedan način, mi na pozorišnoj sceni na drugi. Samo trajanje te prve verzije u monološkoj farmi, bilo je iznenađenje - kaže Tadić. - Tema epitafa me je zanimala i sa moje 24 godine. Ali, ovo nije ista predstava: drugačiji je izbor, u dramatizaciju sam uveo i samog Branka kao glavnog junaka. Inače, bio je svojevremeno veoma srećan što sam izabrao "Krajputaše" za diplomski rad, ipak, nije hteo da njegovi stihovi budu u samoj predstavi. Sada su deo nje, kao i piščevi prozni medaljoni koji objašnjavaju kako je Branko istaživao dušu krajputaša. Igrao sam monodramu pred njim u Čačku, krajem 1984. godine. Sedeo je u prvom redu u Domu kulture, a ja nikad nisam imao veću tremu! Inače, diplomirao sam pre toga u maju, na sceni DK Studentski grad. Ciga Jerinić i Miloš Žutić, kao i članovi tadašnjeg Umetničkog veća Narodnog pozorišta, pozvali su me da s njom otvorim sezonu na Krugu 101 - tadašnjoj maloj sceni nacionalnog teatra. Na premijeru, odnosno diplomsku predstavu, banuli su i moj otac i stric (Rastko i Ljuba Tadić), a ona me je preporučila i za stalni angažman u Narodnom pozorištu.

Na pitanje šta ga je tako mladog privuklo epitafu, poznati glumac objašnjava da je na njega izuzetan utisak ostavio već prvi spomenik krajputaš koji je video u selu Viča pored Čačka:

- Sledeći put sam se s njim susreo u selu Donji Dubac u Dragačevu. Bio je to spomenik mladom vojniku Simeonu Tadiću koji je živeo samo 20 godina. Rođen je 1893, otišao u Drugi balkanski rat 1913. i negde stradao. Potreslo me je da sem njegovih godina ništa o njemu ne znamo... Još u gimnaziji sam pročitao "Plavu liniju života" i sklopio neku svoju priču o palim vojnicima, srpskim junacima, koji sa krajputašima ostaju u večnosti.

Predstava je realizovana u organizaciji Gradske biblioteke Čačak i projekta "Čačanska rodna". Režiju potpisuje Ružica Anja Tadić, a igraju Ljubivoje Tadić, Jelena Tjapkin i Marta Mikić, dok je muziku komponovao Aleksandar Alempijević.