DAVID ĆE UVEK BITI SA NAMA: Komemoracija velikom piscu, prevodiocu, akademiku Albahariju
DANAS je sreda - tom je, tačnom "servisnom informacijom", a ujedno i naslovom romana Davida Albaharija, juče u Jevrejskom kulturnom centru Natan Albahari započeo svoj govor na komemoraciji velikom piscu, prevodiocu, akademiku... Odnosno - Natan je Albahari, baš kao i sestra mu Rebeka, sinoć na komemoraciji govorio pre svega o svom ocu Davidu, dok su ostali odabrani prijatelji preminulog pričali i o Davidu čoveku, Davidu rokeru, Davidu drugaru, ali i o jednom od najvećih pisaca našeg jezika - tom nedostižnom Albahariju.
Novosti/I. Marinković
Tako da ništa manje precizno ni tačno od te "Danas je sreda", nisu zvučale ni rečenice Predraga Markovića, koji je svom prijatelju piscu posvetio dva romana.
- Znate li vi koliko ima Davida Albaharija? - upitao je Marković prisutne, da bi im na kraju poručio: - Vaša je priča na svakoj stranici Davidovih knjiga. Čitajte ih, koju god, a jedan od Davida uvek će biti sa vama.
Bio je i juče predveče u Jevrejskoj ulici David Albahari sa nama - bio je u rečima svog sina i dirljivim stihovima svoje ćerke, koji su pričali kako su sa "velikim beogradskim piscem i akademikom", u trenutku dok mu je ovde izlazio "Mamac", u Kalgariju igrali "Nintendo" i plesali u dnevnoj sobi, otkrivali muziku...
Bio je i u svakoj rečenici govornika - od te "Danas je sreda", preko uvodne rečenice Marka Šelića Marčela - "Kralj je umro", kojom počinje Albaharijev roman "Pogovor", poslednji koji je objavio. Svaki je od govornika, među kojima su pisac i prevodilac Bojan Savić Ostojić, urednik i kritičar Dragan Babić koji je poslednjih godina sa piscem vodio vrlo živu komunikaciju (i koji tvrdi da pisac nije dostojno valorizovan u našoj kritici), Nikola Petaković, urednik "Čarobne knjige", Mirjana Ognjanović, sećajući se "svog Davida", govorio i - njegovim rečima. Naslovima. Rečenicama. Kao da su se sve njihove reči utkale u prostor omeđen i premrežen tim Albaharijevim nezaboravnim rečenicama.
Baš kao u priči svetislava Basare, čiji je jedini primerak dat Bojani Albahari i njenoj deci i koja nikada više neće biti pročitana - a koju je juče pročitala Marina Đurić, ona koja je "dešifrovala Albaharijeve hijeroglife" i kojoj je, nadmećući se sa Parkinsonom, diktirao te svoje neponovljive rečenice.
"Albahari je, dakle, umro, ali ne pre nego što je u romanu "Pogovor" - koji počinje rečenicom "Kralj je umro" - napisao pogovor za svoj život", reči su kojima počinje Basarina priča. Opisujući zbog čega je sve, oduvek i u svemu, Albahari bio korak ispred svega pa i smrti, ali i "tri koraka ispred svoje bolesti, Basara zaključuje:
- Nikada u istorijama bolesti Parkinsonova bolest nije se vinula do takvih visina kao u Albaharijevom slučaju i niko nije tako suptilno i precizno opisao simptome, tegobe (ali i prednosti) Parkinsonove bolesti kao Albahari u romanu "Danas je sreda". Nikada, rekoh, Parkinsonova bolest nije doživela veći uspon nego u slučaju Albaharija i nikada veći pad, jer je - budući uvek tri koraka ispred - Albahari umro od nečeg drugog, nebitno od čega, umro je zato što je bio živ, ne zato što je bio bolestan.