KOMEMORATIVNI SKUP U SANU POSVEĆEN DRAGOSLAVU MIHAILOVIĆU: Danas, sutra i zauvek u ovom narodu

Akademik Zlata Bojović istakla je koliko je jedinstveni bio pogled na svet koji je Mihailović odvažno gradio, u svojim toliko popularnim i čitanim knjigama kojima nije manjkalo ni ponovljenih izdanja ni prevoda. Ona je podsetila na neka od njegovih najpoznatijih i kultnih dela kao što su "Frede, laku noć", "Kad su cvetale tikve", "Petrijin venac", ali i na činjenicu da je pisac još 1981. godine izabran za dopisnog člana SANU.

- Već tada je smatran za jednog od najznačajnijih savremenih pisaca srpske i jugoslovenske književnosti. Bio je jedan od najdostojnijih članova SANU - ocenila je Bojović.

Akademik Dušan Kovačević vratio se još dalje u prošlost, na trenutak kada je Dragoslav zabljesnuo našu kulturnu scenu svojim samoniklim darom. Podsećajući da se Mihailović pojavio na velikoj sceni srpske književnosti šezdesetih godina, Kovačević je naglasio da je pisac insistirao na prefiksu srpski kao životnom opredeljenju, te da je od prvih priča do poslednjih stranica rukopisa pisao jednostavnim, razumljivim narodnim jezikom.

- Zajednički imenitelj skoro svih knjiga Mihailovića je ljubav i razumevanje za nesrećno biće zvano čovek - naveo je Kovačević. - Dragoslav je danas, sutra i zauvek u ovom narodu. Nema potrebe da se vraća kad nigde nije ni otišao.

Ako bi se kao epitet za Mihailovića morala izabrati jedna reč to bi bilo - potresno, ocenio je dopisni član SANU Jovan Delić.

- Druga reč je: oživljavanje. Mihailović je pisac ogromne i retke sposobnosti oživljavanja. To se teško stiče i uči. S njom se pisac rađa ili ne - dodao je profesor Delić, opisavši Dragoslava kao pisca koji se uvek vraćao ljudskoj patnji, prisustvu zla u svetu i čudesnoj čovekovoj snazi da svašta preživi, pisca odbačenih i otpisanih, tvorca likova potresnih i neposrednih, nezaboravnih, koji izazivaju čudopotresenost i saosećanje bez obzira na, uvek majstorski odabranu, pripovedačku strategiju i formu.

- Mihailović je stvarao svoj opus u vremenima kad je književnost bila društveno prestižna i odgovorna umetnost - rekao je pisac i profesor Mihajlo Pantić, dodajući: - Pisao je koliko iz najdublje egzistencijalne potrebe toliko i iz katarzičnih pobuda, osvajajući prostor slobode i iskazujući najdublje istine koje nije moguće relativizovati.

Nauk i orijentir

VEĆ sa ranim radovima uspostavivši etalon književne vrednosti i zasluženo stekavši ugled živog klasika, Mihailović je stvorio delo koje može izdržati poređenje sa svim pređašnjim klasicima naše književne tradicije, naglasio je Pantić. Profesor je ocenio da Mihailovićevo delo ostaje kao stvaralački orijentir proznim piscima koji dolaze posle njega, jer iz njegovih knjiga svako ko piše dobija nauk kako ostati licem okrenut vremenu koje nam je dodeljeno.