ZA LJUBAV I SLOBODU, ŽIVETI I UMRETI: Mjuzikl "Cigani lete u nebo" u Pozorištu na Terazijama 350. put

Zato u pozorištu u četvrtak, 27. aprila, pripremaju za jubilej posebna iznenađenja vernim posetiocima: tog dana na blagajni dobiće na poklon knjigu Maksima Gorkog sa pripovetkom "Makar Čudra" (koja je inspirisala nastanak predstave i čuvenog filma), a na sceni će se među više od 150 učesnika pojaviti i stari znanci u ulozi lepe Rade i Lojka Zobara - Milena Vasić i Ivan Bosiljčić.

Premijera je bila 17. aprila 2004. u "izbeglištvu", pa se činilo da našem jedinom muzičkom teatru okolnosti ne idu naruku. Jer, Teatar "Vuk" nije ostavljao mnogo mogućnosti za moćnu scenografiju, ali su zato kostimi bili u punom koloritu.

- Svih ovih godina igramo predstavu u kontinuitetu, osim kratkih prekida zbog povrede glumca i povratka u obnovljenu zgradu - otkriva reditelj Vladimir Lazić.

- Kad smo odlučili da postavimo "Cigane", većina je rekla da na sceni teško mogu da budu atraktivni s obzirom na popularnost i karakter filma. Jer, u filmu su dominirali eksterijer, stepe i konji, što je bio deo spektakla. Shvatio sam da u našem mjuziklu emocija treba da bude primarna i da će ona da nadoknadi sve ono što nisam mogao da napravim u "Vuku" sa 28 reflektora... Pored poznate filmske muzike dodali smo i neke naše romske numere, a prepeve je vrhunski uradio pokojni Gale Janković. Verujem da je tajna uspeha i u identifikaciji gledalaca sa sudbinama likova, koji su mogli i da pevuše u gledalištu i to na srpskom jeziku.

Kako kaže reditelj, glavne glumce odabrali su na poštenoj audiciji. Bosiljčiću uloga Lajka Zobara ne samo da je donela popularnost već je od njega stvorila zvezdu, a za već poznatu Milenu Vasić ovo je bio idealan način da se vrati na pozornicu posle porodiljskog odsustva. Oboje harizmatični, dobrim delom su doprineli uspehu predstave.

- Svaka nova režija je neka vrsta kocke. Reditelj mora da preuzme odgovornost glavnokomandujućeg, što znači da bude "kapetan na belu lađu". Kad predstava uspe svi su zaslužni, a kad omaši kriv je isključivo reditelj.

Na pitanje da li reditelj može već "na prvu" da oseti ko ima potencijal i harizmu, tako potrebnu svakom teatru (a pogotovo muzičkom), Lazić odgovara:

- Morate uložiti u nekog da bi postao zvezda, da ga psiho-fizički pripremite i ubedite da može da ponese tu "titulu". Reditelj radi na samopouzdanju i samosvesti glumca, potom on sam stvara harizmu. A onda, sve što kasnije radi, radi sa oreolom zvezde... Ipak, u "Ciganima" je oko 150 učesnika, od toga tridesetak glumaca. Potrebno je i za male zadatke imati dobar izbor. Na primer, vrhunska je uloga Makar Čudre u izvođenju Duška Radovića i to u njegove samo tri pojave na sceni... Veoma sam ponosan i na činjenicu da je u međuvremenu sklopljeno tridesetak brakova i da se rodilo više od pedesetoro dece - zaključuje Lazić.

U prvoj podeli igrali su Ljiljana Stjepanović, Ivana Knežević, Veselin Stijović, Aleksandar Hrnjaković, Desimir Stanojević, Svjetlana Knežević, Zinaida Dedakin i mnogi drugi. Tokom gotovo dve decenije menjali su se mnogi učesnici u predstavi, a najveću promenu predstava je doživela početkom 2020, kada su glavni protagonisti, posle šesnaest godina izvođenja, predali uloge mlađim kolegama. Nikola Šurbanović preuzeo je ulogu čuvenog kradljivca konja Lojka Zobara, dok je posle velike audicije, uloga Rade dodeljena Mioni Marković i Oliveri Dragičević, u ravnopravnoj alternaciji.

Zanimljivo je da pozorišna kritika na početku scenskog života nije baš ohrabrila mjuzikl, ali kako kažu u kući, on je rastao i transformisao se u vrlo specifičnu energiju ansambla koji sa sve većim žarom izvodi najlepše ruske pesme Jevgenija Doge, oslikavajući jednu od najpoznatijih ljubavnih priča.

Gledaoci su uvek imali poslednju reč. I gde god da su "Cigani" gostovali, nastupali su pred prepunom salom - u Ohridu, Budvi, Kruševcu, Smederevu, Negotinu, Novom Sadu...

- Skoro da ne postoje predstave koje ljudi gledaju po deset, dvadeset ili trideset puta. Koja je tajna predstave "Cigani lete u nebo"? To nije samo tekst velikog pisca Maksima Gorkog. Nije ni samo čarobna muzika koju svi pevamo kada nam je teško ili lepo - kaže Miona Marković. - To je najdublja ljudska priča o tome za šta je vrednije živeti i umreti: za ljubav ili za slobodu. Rada i Lojko Zobar neće da žive bez slobode, a ne mogu da žive bez ljubavi...