TROJE LJUDI PREVODI MURAKAMIJA: Vladislav Bajac, pisac i izdavač, o Borovom uticaju na Dalija i zašto su Gorderu prvo odbili "Sofijin svet"

Takođe je potvrdio da je ova kuća otkupila autorska prava za stara dela Džulijana Barnsa, pa će i njih uskoro reizdati.

Bajac se osvrnuo na vreme u kom danas živi svet i konstatovao da je ono na kulturološkom i civilizacijskom planu lošije nego pre tri-četiri decenije.

- Pamćenje nam je danas skraćeno. Imao sam privilegiju da živim u državi u kojoj je bilo zanimljivo živeti, u vreme kada je Beograd zaista bio svet, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Iako je bilo nekih ponuda da ostanem u Njujorku, vratio sam se jer mi je u Beogradu bilo dobro, radili smo i za druge i za sebe i bili zadovoljni. Danas je pojam dobra nepojmljiv, nestao je, čovek radi mahom samo za sebe, retko za druge - kazao je Bajac.

Foto Tanjug

Osvrnuo se na svoju karijeru još od novinarskih dana, u "Studentu", kada je bio urednik rubrike kulture, i kada je "svaki treći-četvrti broj bio zabranjivan, ali dok stigne nalog tužilaštva, sve već ode u distribuciju". Radio je i kao urednik na Studiju B, u emisiji "Ritam srca", u kojoj je u to vreme radila cela ekipa benda "U škripcu" i gde je "Džoni Štulić doneo prve demo snimke".
- Verovao sam zaista u priču o "jugoslovenskom snu", nalik onoj mitskoj o "američkom snu": da možete ovde da realizujete ideju koja vam je važna i koja je za opšte dobro. Danas kod mlađeg sveta često ne vidim tu energiju koja je onda postojala, ne vidim bunt primeren omladini, osim kada su njihova "guza" i ispitni rok u pitanju - primetio je Bajac.
Pričao je i o svojoj saradnji sa Pecom Popovićem u "Rok" magazinu, a osvrnuo se i na mnoge druge ljude sa kojima je sarađivao, što iz sveta muzike, što iz sveta književnosti. Džonija Štulića je ocenio kao "čoveka od ideja, koji je pomerio muziku", a Lenarda Koena, čija je dela prevodio, objavljivao i sa kojim su se on i supruga Vera družili, kao "preskromnog i prekritičnog prema onome što radi". Jednom je Koen tražio od Bajca da sedi na bini tokom koncerta, što je ovaj odbio, a onda ga je u pauzi pitao kako mu se čini. Kada mu je Bajac uzvratio da je malo iznenađen jer je, kao ćutljiv čovek, Koen puno pričao, u drugom delu koncerta slavni kantautor gotovo da nije progovorio ni reč između numera. Bajca je posle grizla savest.

V.C.S.

Govorio je i o okretanju zapadne kulture Dalekom Istoku, bit poeziji, traganju za novim vrednostima, uticaju našeg nadrealističkog slikara i književnika Stevana Živadinovića Bora na Dalija, beogradskom druženju sa Pulicerovim unukom, ali i prijateljevanju i saradnji sa romanopiscem, prevodiocem i bivšim direktorom Narodne biblioteke Argentine Albertom Mangelom. Mangel je kao mlad bio zvanični Borhesov čitač, kada je slavni pisac počeo da slepi.
Veliki je bibliofil i ima jednu od najvećih individualnih biblioteka u svetu. Na policama se nalazi čak i jedna knjiga iz Beograda. Naime, kada su on i Bajac jednom šetali Beogradom, u antikvarnici, u Knez Mihailovoj ulici, kupio je izvesnu knjigu iz 17. veka.
Svojevremeno je na jugu Francuske, u svojoj kući, inače adaptiranom prezbiterijanskom manastiru, snimao serijal "Istorija čitanja", i želeo je da Bajac govori o cenzuri u Jugoslaviji. Naš pisac je pristao uz uslov da govori i o američkoj cenzuri.
- Na svakih sat vremena morali smo da prekidamo snimanje zbog zvonjave zvona sa zvonika crkve pored manastira - prisetio se Bajac.

FOTO: Arhiva novosti

Sa naročitom toplinom osvrnuo se na norveškog pisca Justejna Gordera, "dete od čoveka", koji je karijeru započeo tako što mu je izdavač naručio i platio avans za udžbenik filozofije za srednju školu. Umesto sa udžbenikom, Gorder se posle nekog vremena vratio sa "Sofijinim svetom". Izdavač je knjigu odbio, a do danas ona je prodata u više od 40 miliona primeraka širom sveta!
Gorder je više od 20 godina zaredom nagrađivao sa po 100.000 evra dela o ekologiji, a njegov osećaj za pravičnost ide toliko daleko da se "Geopoetika" jedva izborila da plati hotelski smeštaj i njegovoj supruzi, prilikom posete Beogradu.