"EVROPA NOSTRA" OBJAVILA LISTU SEDAM NAJUGROŽENIJIH SPOMENIKA KULTURE: Pomoć bistričkim vodenicama
STARE vodenice na reci Bistrici, gde meštani istoimenog sela, nadomak Petrovca na Mlavi, još melju brašno kamenim žrvnjem, našle su se na ovogodišnjoj listi "Sedam najugroženijih spomenika kulture" organizacije "Evropa nostra".
Foto R. Kralj
U netaknutoj prirodi, duž pet kilometara, od izvora Bistrice, u podnožju planine Veliki Šumurovac, i njenog izlaza iz sela, do danas je očuvano 10 vodenica i dve valjarice (za sukno), podizane od početka 19. do sredine 20. veka. Najstarija je vodenica Tomašević Brane, prema turskoj tapiji, datira iz 1819 -1820. godine.
- Zajedno sa drugim stambenim, duhovnim i komercijalnim objektima narodne arhitekture, vodenice u Bistrici čine jedinstven ruralni pejzaž, koji svedoči o važnom procesu proizvodnje hrane nekada prisutnom širom Evrope. Iako su neke vodenice i dalje u funkciji, ceo kompleks u Bistrici je u procesu degradacije zbog različitih prirodnih faktora, ali i neodržavanja. Uz odgovarajuću restauraciju, interpretaciju i plan održivog kulturnog turizma, vodenice u Bistrici bi mogle postati odličan primer uspešne revitalizacije baštine koja donosi višestruku korist lokalnoj zajednici i privredi - piše u odluci "Evrope nostre", organizacije koja očuvanje spomenika sa ove liste podržava pružanjem tehničke ekspertize i identifikovanjem mogućih izvora finansiranja za njihovu sanaciju.
PRVI SRPSKI OLIMPIJAC
U CENRTU sela Bistrica nalazi se i svojevrstan mini-muzej, koji čuva uspomenu na prvog srpskog olimpijca - Dragutina Tomaševića. Rođen 20. aprila 1890, u porodici Gaje Tomaša, na nagovor strica, Dragutin je upisao trgovačku školu u Beogradu, i pridružio se Sokolskom društvu "Dušan Silni". Za učešće na 5. Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. kvalifikovao se pobedom u trci na 33 kilometra, Obrenovac - Košutnjak, 1911.
Inače, prilagođene planinskim uslovima, vodenice na Bistrici imaju jednostavno arhitektonsko rešenje: sastoje od jedne prostorije, ređe dve, a svaka ima po jedna ulazna vrata sa malim prozorčićem, dok je prostor sa mlinskim kamenom obično bez prozora. Temelj je od kamena spojenog krečnim malterom, zidovi od talpe i direk-stubova, a krovovi su sa četiri strane pokriveni crepom ili biber-crepom. Valjarice su udaljene jedna od druge oko 100 metara i u neposrednoj blizini izvora reke Bistrice, a od vodenice ih razlikuje to što su polubrvnare sa dvovodnim krovom i po dve prostorije, za rad i za odmor.
Na istom spisku "Evrope nostre", koji se objavljuje svake godine, a na kome se svojevremeno našao i manastir Dečani, među sedam najugroženijih su i železnička stanica "Kortrijk" u Belgiji, partizansko groblje u Mostaru, tvrđava Čakvinji u Gruziji, Kuća za okupljanje sestrinstva, nekadašnje Moravsko stanište u Klajnvelku, u Nemačkoj, park Memento u Budimpešti, kulturni prostor Svetog Stefana u Paštrovićima.