TREĆEG OKTOBRA 1929. NA MAPI SE POJAVILA - JUGOSLAVIJA: Bazduljev "Rokoko kalendar" ne dozvoljava ljudima i događajima da potonu u zaborav

Dela ovog pisca bila su zabranjena u višijevskoj Francuskoj, pa je bilo nemoguće jednu od najpoznatijih i kasnije najprodavanijih knjiga u svetu objaviti u Parizu. Egziperi je poginuo samo 25 dana pre oslobođenja Pariza, a procene su da je njegov kratak roman kupilo više od 150 miliona ljudi i da je preveden na više od 300 jezika i dijalekata. Rečenica "Čovek samo srcem dobro vidi. Bitno je očima nevidljivo," citirana je milionima puta.

Ovo je samo jedna od priča vezana za konkretne istorijske događaje, objavljena u knjizi Muharema Bazdulja "Rokoko kalendar", koju je autor promovisao danas u Titelu, u Narodnoj biblioteci "Stojan Trumić", uz Vladimira Kecmanovića ("Kad đavoli polete") i Ivana Radovanovića ("Kreće se lađa francuska").

- "Rokoko kalendar" je knjiga od 365 vrlo kratkih priča i zapisa, po jedna za svaki dan u godini - kaže Bazdulj za "Novosti". - Na dalekom tragu knjige Eduarda Galeana "Deca dana", ona je neki postmoderni nastavak novinskih i televizijskih rubrika "Dogodilo se na današnji dan", samo što je cilj da se ne biraju neki preterano poznati događaji. Može se čitati po redu, ali i na preskok; iz cuga, ali i gustirati polako.

U svojim pričama i crticama, Bazdulj se osvrće na romantične ljubavi, velike sportske utakmice, poznate i zaboravljene umetnike, prevodioce u pokušaju, lažne vesti o smrtima, dan kad je formulisana Monroova doktrina (1823.), kada je potpisana Krfska deklaracija (1917.) ili kada je ubijen italijanski kralj Umberto Prvi (1900.). Njegov atentator Gaetano Breši prvi je kraljeubica koji nije smaknut. Pošto je 11 godina ranije u ovoj zemlji ukinuta smrtna kazna, Breši je osuđen na doživotnu robiju i pod nerazjašnjenim okolnostima nađen mrtav u ćeliji nepunu godinu kasnije.

Autor podseća i da se 3. oktobra 1929. godine prvi put na mapi sveta pojavila država po imenu Jugoslavija. Kralj Aleksandar je tog dana i formalno promenio ime dotadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Jedanaestog aprila 1987. u Torinu je umro hemičar i pisac Primo Levi, čija je knjiga "Zar je to čovek" možda i najpoznatija, uz Kertesovo "Besudbinstvo", knjiga o Holokaustu i Aušvicu. Njegov logorski broj bio je 174517. Prvo izdanje knjige, ako se izuzmu pohvale Itala Kalvina, prošlo je skoro nezapaženo, da bi njegova slava 12 godina kasnije, kada je delo prevedeno na engleski i nemački, vrtoglavo počela da raste. Poginuo je pavši sa najviše etaže svog stana, a Eli Vizel je u nekrologu napisao: "umro u Aušvicu, ali četrdeset godina kasnije."

Bazdulj opisuje i 14. juli, ali ne onaj kada je 1789. godine pala Bastilja, već onaj 1948. kada je teško ranjen, u ono vreme slavni, lider Italijanske komunističke partije Palmiro Toljati. On je atentat preživeo, a preminuo je više od 16 godina kasnije, tokom odmora na Krimu. Njemu u čast grad Stavropolj na Volgi dobio je ime Toljati, a u tadašnjoj Jugoslaviji mnoge ulice i trgovi nosile su to ime. Danas je ulica ostala samo u Beogradu.

Dragocena je njegova crtica o izvesnom doktoratu iz filozofije, dodeljenom 25 juna 1678. godine u Padovi, na jednom od najstarijih univerziteta na svetu. Ovaj doktorat značajan je jer po tome što je prvi put u istoriji žena doktorirala filozofiju. Bila je to Elena Lukrecija Kornaro Piskopija iz Venecije. Ova filozofkinja bila je vunderkind - pre svoje sedme godine govorila je klasični grčki i latinski jezik, ali i francuski i španski. Umrla je šest godina posle odbranjenog doktorata, od tuberkuloze.

Trinaestog novembra 1715. rođena je Doroteja Erksleben, prva žena koja je u Nemačkoj završila Medicinski fakultet i prva kojoj je lekarska komora dala dozvolu da se i u praksi bavi medicinom. Dozvolu za studiranje dodelio joj je lično Fridrih Veliki, pa se nakon toga upisuje na Medicinski fakultet Univerzitetau Haleu, gde će i diplomirati. Umrla je samo osam godina posle svršetka studija.

Šestog maja 1940. godine Džon Stajnbek je za "Plodove gneva" dobio Pulicerovu nagradu. Nešto više od dve decenije potom dobiće i Nobelovu, a ovu odluku kritikovali su i američki i švedski mediji. Kada su, nakon pola veka, otpečaćeni zapisnici sa diskusije članova komiteta Švedske akademije, u javnost je izbilo da su mu protivkandidati bili Robert Grevs, Lorens Darel, Žan Anuj i Karen Bliksen. U javnosti su usledili cinični komentari da "Stajnbek onda možda i nije bio loše rešenje." Šest godina kasnije, slavni pisac je preminuo.

Dvadeset drugog septembra 1950. godine Fudbalski savez Nemačke ponovo je, posle Drugog svetskog rata, postao član FIFA. Zahvaljujući tome, Nemačka je mogla da nastupi na Svetskom prvenstvu 1954.

I za kraj dve muzičke crtice: prvog oktobra 1970. u Sijetlu je sahranjen jedan od najvećih gitarista svih vremena Džimi Hendriks. Umro je dve nedelje ranije, u Londonu. Popio je preveliku količinu tableta za spavanje i u snu se ugušio od povraćanja. Dvadeset trećeg septembra 1980. najpoznatiji rege muzičar Bob Marli održao je poslednji koncert u životu, u Pitsburgu, u Stenli teatru. Nešto pre toga pao je u nesvest tokom džogiranja, pa mu je u bolnici otkriven rak, koji je metastazirao na mozak, pluća i jetru. Umro je u maju naredne godine, u svojoj trideset šestoj.