ŠTA SE KRIJE IZA SKANDALOZNE IZJAVE JETONA NEZIRAJA Reakcije naših umetnika: Takva ocena je nekome bila potrebna baš u ovom trenutku

V.STRUGAR

03. 03. 2023. u 12:58

NA prištinskom portalu "Sbunker" objavljen je tekst Jetona Neziraja, dramskog pisca i upravnika Teatra Qendra Multimedia, "Pozorište kao politička mašinerija (1)" (inače, svima dostupan i na engleskom jeziku) čija je meta - Narodno pozorište u Prištini sa privremenim sedištem u Gračanici.

Foto: NP Priština sa sedištem u Gračanici

Mada čest i rado viđen gost (kako u Beogradu, tako i u Gračanici) obrušio se poput elementarne nepogode, iznenada i neočekivano, na srpski teatar i pet godina staru predstavu ("Lift: Slobodan šou" Jelene Bogavac i Nenada Todorovića), kao krunski dokaz "hegemonističkih apetita Vlade Srbije" upozoravajući da "srpska politika pokušava da pregovara u različitim oblicima, u ovom slučaju u vidu pozorišne predstave"... U međuvremenu, otvoren za svakoga, pa i Jetona Neziraja, Bitef teatar ugostio je u junu prošle godine njegovu predstavu "Handke projekat" (u selekciji Jelene Bogavac). Gotovo istovremeno, komad "Usud po Grigoriju" Nezirajevog domaćina Miloša Latinovića, direktora Bitef teatra, premijerno je izveden u Gračanici.

Miloš Latinović /foto Arhiva "Novosti"

- Dugogodišnja saradnja sa gračaničkim ansamblom uverila me je da se radi o istinskim umetnicima i čestitim ljudima, te mi je reakcija kolege Neziraja u najmanju ruku neobjašnjiva. Tim pre što je referisana na predstavu koja je nastala pre više od pet godina - kaže Miloš Latinović. - Pretpostavljam da je u tome tajna takve ocene, jer je nekome bila potrebna u ovom trenutku, i to od prepoznatljive javne ličnosti.

Latinović ističe da u repertoaru pozorišta čije je sedište u Gračanici a nastupa u celoj Srbiji, ne postoji naslov, rediteljska intervencija ili glumačka kreacija koja bi mogla usloviti reakciju jednog umetnika u ovakvoj nacionalističkoj histeriji.

VRATA OSTAJU OTVORENA

- BEOGRAD je oduvek bio slobodarski grad, a Bitef teatar i festival mesto susreta ljudi sa različitih strana sveta i sa često nespojivim, estetskim i političkim, pogledom na umetnost i život. Vrata našeg teatra ostaće otvorena za sve, tako i za kolegu Neziraja, koji je ranije bio naš gost: ukoliko ne odluči da ih iz nekog razloga sam ne zatvori - zaključuje Latinović.

Komad "Žica" Milene Marković, u režiji Gorana Šušljika, bio je najambiciozniji projekat ovog teatra u izbegličkim okolnostima: imao je praizvedbu 2011. u Kosovskoj Mitrovici. U poetičnoj i bolnoj pripovesti o porodici i kući opasanoj žicom ("negde na ničijoj zemlji, na brdu koje još nije oteto, ali je zauvek zaboravljeno") ta predstava bila je gotovo dokumentarna slika "krika zatočenih u komplikovanom političkom i društvenom trenutku koji lebdi nad sudbinama ljudi na Kosovu"...

Goran Šušljik/foto "Novosti"

 

- Mogu samo da kažem da je reč o besmislenoj konstataciji. Ovo pozorište je važno, ali ne zbog hegemonističkih pretenzija Vlade Srbije, nego zbog toga što je teatar civilizacijska tekovina koja u suštini ima humanističku ideju. Pozorište, naravno, može i da se zloupotrebljava, ali u ovom slučaju to nije tačno. Takva izjava i čitav tekst posledice su trenutne situacije, korišćenja i zloupotrebe pojma i ideje samog pozorišta.

Sa Kosova i Metohije je popularni glumac Milan Vasić koji već godinama gradi karijeru u Beogradu, ali iz zavičaja nikad nije otišao. Član je ansambla gračaničkog teatra, a o napadima na ovu kuću kaže:

Milan Vasić/foto "Novosti"

- Možda malo drugačije razmišljam od drugih. Ja tom Jetonu ne bih ni dao na značaju. Potpuna nebuloza o nama koji radimo tamo gde radimo i šta radimo, a zna se i kakve tekstove postavljamo i za koju publiku. Mislim da je želeo da se malo priča o njemu, u stilu, "hajde da napadnemo srpsko pozorište"... Ne bavimo se politikom, ali što god uradite na Kosovu, bilo kakvu predstavu, uvek će je neko s politikom povezivati. Čak i za Nušića i "Sumnjivo lice" mogao bi neko da kaže "evo oni rade politički komad, nešto vređaju"... Ali, mi isključivo postojimo zbog - naroda. Igrali smo u šumi iznad Peći, i to onda kad je bilo dosta rizično, igrali na livadi za desetoro dece, u srušenim domovima kulture, ispred crkve za pet sveštenika i jednu devojčicu iz Prizrena. Pozorište je hram kulture i u kojoj god da se državi nalazi, postoji zbog naroda. Jetona niti poznajem, niti me zanima njegov posao, način razmišljanja. Mnogo smo mi važniji tamošnjem narodu od svake njegove izjave.

Pogledajte više