KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (13): Poslednji glasovi Velikog žirija

JOVAN PEJČIĆ (Beograd)

1. TRANSMUZIKALIZACIJA TEKSTA, Mina Đurić
      (Savez slavističkih društava Srbije)
2. PLAVA MEDUZA, Bratislav R. Milanović (SKZ)
3. U CARSTVU VETROVA ARAMEJSKIH, Selimir Radulović ("Laguna")
4. FILATELIST, Nebojša Lapčević (NB "Stefan Prvovenčani")
5. POETIKA PRIPOVEDANjA DRAGOSLAVA MIHAILOVIĆA,
     Milica Kecojević ("Albatros plus")

Etos stvaranja je onaj estetski, odnosno misaoni činilac koji mit i istoriju, sveto i svetovno, igru i bol, veru i strah, ljubav i smrt postavlja kao nužni uslov, kao najvišu meru čovekove moći stvaranja i odbrane sveta, takođe ličnog samoostvarivanja. Koliko god se naručene, kupljene, bukom čaršije proglašene reči nametale kao "objektivan" stav i sud, ostaju dela umetničkog i naučnog nadahnuća čija sila izraza, čija snaga misli, uz aktivni autorski odnos prema savremenosti kao živom iskustvu sveukupnog vremena, omogućuje prošlome i budućem, individualnome i nacionalnom, tradiciji i modernosti da se sliju u opštu simfoniju trajnih kulturnih vrednosti. Ovoj klasi uzornih ostvarenja pripadaju istraživački poduhvati M. Kecojević (monografija o Mihailovićevoj umetničkoj prozi) i M. Đurić (sinteza o muzici srpske modernističke književnosti) i, svaka na svoj originalan način, pesničke zbirke N. Lapčevića, S. Radulovića i B. R. Milanovića.

* * * * * * * * *

ANA GVOZDENOVIĆ (Kraljevo)

1. DEČAK SA FANARA, Saša Radojčić ("Agora")

Fragmentarno komponovan, roman S. Radojčića, prateći sudbinu učiteljice Sofije i porodice Popović (Teofilović), seže od vremena pre Karađorđeve bune, pa i dublje prošlosti, do godina po završetku Drugog svetskog rata. Proza D. Hamovića, sačinjena kao kolaž sličica, album pun belina, celina autofikcijskih fragmenata potvrđuje se kao umetnički uspelo pisanje po unutrašnjem nalogu nadneto nad pitanjima identiteta i najšire shvaćene zavičajnosti. M. Raičević ispisuje knjigu o suočavanju sa smrću i umiranjem, o prolaznosti i sećanju, o jednostavnosti i malim stvarima, melanholično i duhovito istovremeno. U prstenastoj zbirci R. Tanasijevića lirski subjekat nas karakterističnim obrtom prevodi iz svakodnevice u koju je uronjen u prostor metafizičkog. Pesnička zbirka D. Markovića vraća nas škrtosti pesničkog izraza u kojoj autor nevelikim brojem pažljivo odabranih zvučnih sklopova uspeva da pošalje upozoravajuću poruku o vonju apokalipse.

* * * * * * * * *

NIKOLA MARINKOVIĆ (Beograd)

1. DEČAK SA FANARA, Saša Radojčić ("Agora")
2. ROD ORAHA, Dragan Hamović (SKZ)
3. TEFERIČ NA SLAVIJI, Sanja Savić Milosavljević ("Bedem knjige")
4. LIMUNOVO DRVO U PODRUMU, Rade Tanasijević
      (NB "Stefan Prvovenčani")
5. IGLAMO SE JATA, Dragan Marković ("Dijak")

J. Aćin, u krugu ovladanih tema i postupaka koji računaju sa učenošću, složeno oblikuje novu romanesknu knjigu kao svojevrsno intelektualno i duhovno putovanje. M. Pantić svoj novobeogradski pripovedni svet bogati i potvrđuje novim prilozima, ali ga u ovoj knjizi formalno suspreže u jedan krug i tako približava žanru romana. S. Radojčić u svom prvom romanu istražuje sudbinu u istoriji. To čini u priči uzbudljivo a u postupku složeno i učeno. D. Hamović krug svojih pesničkih knjiga koje se oslanjaju na lična sećanja navršuje knjigom autofikcije. U njoj su funkcionalno i značenjski plodno upleteni život i priča, poezija i proza, san i stvarnost. Aktuelnu temu uništavanja prirode G. Milašinović je pretvorio u uzbudljivu priču o tamnom liku savremenosti. U ovom romanu tamni čovekovi porivi postaju osnova za angažovanu priču koja iznenađuje, šokira i opominje, istovremeno.

* * * * * * * * *

MILETA AĆIMOVIĆ IVKOV (Beograd)

1. HODOČAŠĆE U SODOMU, Jovica Aćin ("Službeni glasnik")
2. NIJEDNA OD SEDAM, Mihajlo Pantić ("Arhipelag")
3. DEČAK SA FANARA, Saša Radojčić ("Agora")
4. ROD ORAHA, Dragan Hamović (SKZ)
5. MUK, Goran Milašinović ("Laguna")

J. Aćin, u krugu ovladanih tema i postupaka koji računaju sa učenošću, složeno oblikuje novu romanesknu knjigu kao svojevrsno intelektualno i duhovno putovanje. M. Pantić svoj novobeogradski pripovedni svet bogati i potvrđuje novim prilozima, ali ga u ovoj knjizi formalno suspreže u jedan krug i tako približava žanru romana. S. Radojčić u svom prvom romanu istražuje sudbinu u istoriji. To čini u priči uzbudljivo a u postupku složeno i učeno. D. Hamović krug svojih pesničkih knjiga koje se oslanjaju na lična sećanja navršuje knjigom autofikcije. U njoj su funkcionalno i značenjski plodno upleteni život i priča, poezija i proza, san i stvarnost. Aktuelnu temu uništavanja prirode G. Milašinović je pretvorio u uzbudljivu priču o tamnom liku savremenosti. U ovom romanu tamni čovekovi porivi postaju osnova za angažovanu priču koja iznenađuje, šokira i opominje, istovremeno.

* * * * * * * * *

NENAD ŠAPONjA (Novi Sad)

1. HODOČAŠĆE U SODOMU, Jovica Aćin ("Službeni glasnik")
2. VIDIŠ LI DA NE VIDIM, Emir Kusturica (SKZ)
3. U CARSTVU VETROVA ARAMEJSKIH,
      Selimir Radulović ("Laguna")
4. O STVARIMA KOJE JE HOMER PROPUSTIO,
      Miodrag Raičević ("Gramatik")
5. TUMAČENjE LIRSKE PESME - OD TEORIJE DO INTERPRETATIVNE
      PRAKSE, Tihomir Brajović ("Akademska knjiga")

I ovogodišnji izbor, jeste u stvari preporuka za čitanje. Ispred vas se sigurno otvara pet sasvim različitih prozora smisla. Bilo da je u pitanju tumačenje lirske pesme Tihomira Brajovića, ili lirska pesma sama viđena u sasvim različitim registrima (Miodrag Raičević, Selimir Radulović), romaneskna povest o istini pisca koji dobija Nobelovu nagradu iz pera velikog reditelja koji (Gle, čarolije!) i sam postaje pisac (Emir Kusturica), ili pak, deo moćnog pripovednog sveta koji godinama nastaje putovanjem kroz prostor i kroz knjige usred svemogućeg carstva vremena (Jovica Aćin).