SOPSTVENI ANSAMBL JE OSNOVA SVAKE KUĆE: Rade Marjanović, v. d. direktora Pozorišta na Terazijama, o planovima

Dvoje glumaca neraskidiv su dvojac od rane mladosti i deo "četvoročlane bande", kako su svojevremeno zvali ekipu na Terazijama, koju su činili i Danica Maksimović i Milenko Pavlov. Simpatičan nadimak nije slučajan, jer je upravo ova četvorka "harala" osamdesetih godina Terazijama, noseći repertoar jedinog muzičkog teatra u zemlji.

Marjanović je na čelo kuće došao posle dugog i izuzetno uspešnog umetničkog angažmana u njoj. Radni vek najvećim delom proveo je na Terazijama, igrajući u gotovo svim popularnim serijama Siniše Pavića. Odgovoran i odmeren, pored umetničkog angažmana dao je i rukovodeći doprinos svom teatru: bio je i član Upravnog odbora u tri mandata, u jednom i predsednik.

- Svestan sam težine i odgovornosti koju preuzimam na sebe, a koju ova funkcija nosi. Sa dugogodišnjim iskustvom u kući, nastojaću da radim najbolje što mogu, naravno, uz pomoć kolega - kaže Marjanović i otkriva:

- Bilo je i ranije poziva, ipak, do sada sam izbegavao mesto prvog čoveka. Dobijao sam dva puta ponude. Nisam prihvatao jer sam još bio u punoj stvaralačkoj i glumačkoj priči...

Novi v. d. direktora ističe da, pre svega, želi da doprinese onome što veruje da bi ovo pozorište moglo da radi i uradi:

- Nekada je kuća imala po pet-šest velikih predstava u sezoni. Sada je drugo vreme i drugačije se pristupa repertoaru, ipak, jedan projekat godišnje za ovako veliki ansambl, stvarno je malo. Trebalo bi da bude više naslova u sezoni, jer naši daroviti umetnici zaslužuju da budu uposleni i angažovani.

Iako planovi tek predstoje, ovaj svestrani dramski umetnik razmišlja na koji način bi u Pozorištu na Terazijama ubuduće obuhvatili više elemenata i predstava van tekućeg repertoara:

- Naš zadatak je da na repertoaru imamo licencirane mjuzikle. I dalje ih treba gajiti, udarna su snaga kuće. Ipak, pokušaću da vratim naše predstave - revije. Želeo bih da malo oživim poletnost ansambla, da umetnici dobiju priliku da se i individualno iskažu u numerama koje su im značile u karijeri. Dobro je i za pozorište, jer tako pokazuje celu lepezu sopstvenih mogućnosti. Skidanjem jedne predstave sa repertoara mnogo toga odlazi u zaborav, ovo je način da se podsetimo i održimo stvari koje su predstavljale vrh u istoriji kuće. Možemo to postići bez velikih investicija.

Marjanović podseća da su revijalne (kolažne) predstave bile,na primer, "Jubilej" i "Svetlosti pozornice", u kojima su delovima iz ranijih predstava oživeli mnoga značajna umetnička dostignuća. Na pitanje da li to znači da ima nedovoljno "izgranih" naslova, prerano skinutih sa repertoara, naš sagovornik odgovara:

- Ne naslova, već atraktivnih numera koje treba ponovo prezentovati. Želja mi je da ansambl, već odgajen i okupljen u svojim talentima i mogućnostima, preuzme i nosi repertoar. Ako je moguće, i da dovedemo mlade snage. Mladost je uvek potrebna, naročito Pozorištu na Terazijama. Ali, treba imati "na šta" dovesti te ljude.

Pozorište na Terazijama oduvek je imalo svoje harizmatične zvezde, pa na primedbu da se čini da je u poslednje vreme izbledeo taj osobeni znak kuće, Marjanović kaže:

- Mislim da se one i stvaraju - kad se prema njima pravi repertoar. To je suština našeg posla i pozorišta. Mora se ulagati u ljude, formirati ih. Reč je o dugoročnom zadatku, promišljanju unapred. Ne znači da u predstavama neće zafaliti neka "boja" u ansamblu.

Dobro je da se ponekad razmenjuju umetnici, dolaze gosti. Ipak, osnova bi morala da bude sopstveni ansambl. Sve ovo zahteva ozbiljnu analizu. Ništa ja novo ne "izmišljam", samo se treba držati proverenih postulata. Konačno, želeo bih da se zahvalim i bivšem upravniku Aleksandru Đaji koji je izdržao dva mandata na ovom teškom i odgovornom poslu.

KRAGUJEVČANIN IZ KRALjEVA

NAŠ sagovornik rođen je u Kraljevu 1950. godine. Detinjstvo je proveo u Kragujevcu, pa smatra da je Kragujevčanin. Diplomirao je na Glumačkoj akademiji u Beogradu, u klasi Minje Dedića.

Profesionalnu karijeru počeo je u Ateljeu 212. Bio je i član Narodnog pozorišta u Beogradu, ali je najveći deo karijere proveo u dramskom ansamblu Pozorišta na Terazijama u kome je ostvario brojne uloge u kultnim mjuziklima. Između ostalih, u predstavama "Splitski akvarel", "Priča o konju", "Ljubavno pismo", "Volim svoju ženu", "Moj dečko", "Tri frtalja Beograda","Soliter", "Cigani lete u nebo", "Lutka sa naslovne strane", "Kabare", "Jubilej", "Poljubi me Kejt", "Glorija", "Producenti","Viktor Viktorija", "Mister dolar"...